Revised Common Lectionary (Complementary)

6 Не карај ме, Господе, у своме гневу,
    у срџби ме својој не кажњавај.
² Смилуј ми се, Господе, јер сам клонуо,
    исцели ме, Господе, кости ми се тресу.
³ Душа ми је врло устрептала,
    докле, Господе, докле ћеш чекати?

7 Јадан ли сам!
Ја сам као они који беру летње воће
    и пабирче грожђе,
а нема гроздова за јело,
    и нема раних смокава за којима ми душа жуди.
² Нестало је верника из земље
    и праведника међу људима нема.
Свако вреба крв да лије,
    свако мрежом лови брата свога.
³ Рукама су вешти у злу.
    Главар захтева, судија мито тражи,
великаш казује своје прохтеве
    и заједно сплеткаре.
⁴ Њихов је најбољи човек попут трна,
    а праведник гори од трновог жбуна.
Стиже ти твоја казна,
    дан што ти је најављен,
    и сада ће настати њихова пометња.
⁵ Другу не веруј
    и у пријатеља се не поуздај.
Уста своја не отварај
        ни пред оном у наручју своме.
⁶ Син презире оца,
    ћерка се диже на мајку своју
и снаха на свекрву своју.
    Човеку ће његови укућани постати непријатељи.