Revised Common Lectionary (Complementary)
Псалам Давидов.
143 О, Господе, чуј молитву моју
и послушај преклињања моја!
Услиши ме по верности,
по праведности својој.
2 Са слугом својим немој на суд ићи,
јер пред тобом нема живог,
а да је праведан.
3 Јер душманин душу моју гони,
живог ме о земљу ломи;
тера ме да живим по мрачним местима,
као оне што су одавно покојни.
4 Клонуо је дух мој у мени,
срце ми је уцвељено у грудима!
5 Прохујалих дана присећам се,
уносим се у сва твоја дела
и разматрам дело твојих руку.
6 Руке своје к теби ширим,
душа моја те је жедна
као земља сува. Села
7 Пожури се, услиши ме!
О, Господе, дух мој копни!
Лице своје од мене не скривај,
да не будем попут оних што иду у раку.
8 Кад је јутро објави ми своју милост,
јер у тебе уздајем се;
објави ми пут којим ћу поћи
јер је моја душа тебе жељна.
9 О, Господе, избави ме од душмана мојих!
К теби бежим да се скријем.
10 Поучи ме да по твојој вољи чиним,
јер Бог мој ти си;
ти си доброг духа,
поведи ме где је земља равна.
11 О, Господе, због имена свога
сачувај ме живог!
Праведношћу својом душу моју
од невоље спаси.
12 По милости својој
затри противнике моје;
искорени све душмане душе моје,
јер ја сам твој слуга!
Илија оживљује удовичиног сина
17 После ових догађаја оболео је син жене, домаћице куће. Но, болест му се веома погоршала, тако да је издахнуо. 18 Тада му она рече: „Шта имаш против мене, Божији човече? Зар си дошао к мени да ме подсетиш на моју кривицу и усмртиш ми сина?“
19 Он јој рече: „Дај ми свога сина.“ Узео га је из њеног наручја и однео га у горњу собу, где је становао, и положио га на свој кревет. 20 Затим је завапио Господу и рекао: „Господе, Боже мој, зар ћеш довести несрећу и на удовицу код које станујем, и усмртити јој сина?“ 21 Тада се испружио над дечаком три пута и завапио Господу, рекавши: „Господе, Боже мој, нека се врати душа у овога дечака.“
22 Господ је услишио Илијин вапај, и дечакова душа се вратила у њега, те је оживео. 23 Затим је Илија узео дечака, донео га из горње собе у кућу, и дао га његовој мајци. Илија рече: „Види, твој син је жив!“
24 Жена рече Илији: „Сада знам да си човек Божији и да је реч Господња из твојих уста истина.“
Евтих оживљен
7 У недељу смо се окупили на причест. Павле је поучавао народ, али како је намеравао да отпутује следећег дана, наставио је да проповеда све до поноћи. 8 У горњој соби, у којој смо се сабрали, било је много светиљки. 9 Како се Павлово научавање одужило, један младић по имену Евтих, који је седео на прозору, утону у дубок сан, те савладан сном, паде с трећег спрата. Када су га подигли, био је мртав. 10 Павле је сишао, наднео се над њим, загрлио га и рекао: „Не узнемиравајте се, још је жив!“ 11 Затим се вратио горе, разломио хлеб и јео, па им је још дуго говорио – све до зоре. Након тога је отишао. 12 А младића су довели кући живог, те су се веома утешили.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.