Revised Common Lectionary (Complementary)

Хоровођи. Радосница. Асафова.

Исак и Ревека

24 Авра̂м је био већ стар и добро одмакао у годинама. Господ га је био благословио у свему.

² Авра̂м рече најстаријем слузи у свом дому, под чијом управом је била сва његова имовина: „Стави руку под моје бедро, ³ да те закунем Господом, Богом неба и земље, да моме сину нећеш довести за жену једну од ћерки Хананаца међу којима живим, ⁴ него да ћеш отићи у моју земљу, у мој родни крај, те довести жену за мог сина Исака.“

⁵ Слуга рече Авра̂му: „А шта ако жена неће да пође у ову земљу? Треба ли да се вратим и поведем твога сина у земљу из које си ти дошао?“

⁶ Авра̂м му одговори: „Пази да не одведеш тамо мога сина! ⁷ Господ, Бог небески, који ме је извео из дома мога оца и из моје родне земље, ми је говорио и заклео се самим собом, рекавши: ’Твоме потомству ћу дати ову земљу.’ Он ће послати анђела пред тобом, па ћеш довести оданде жену за мог сина. ⁸ А ако жена неће да пође с тобом, онда те моја заклетва више не обавезује. Само пази да тамо не водиш мога сина.“

⁹ Тада је слуга ставио руку под Авра̂мово бедро, па му се заклео да ће учинити што му је Авра̂м рекао. ¹⁰ Слуга је узео десет камила свога господара, и понео сваковрсна добра свога господара. Онда је устао и кренуо у Арам-Нахарајим, у Нахоров град. ¹¹ Код бунара, изван града, је пустио камиле да полежу. Било је вече, време кад жене долазе да захватају воду.

¹² Онда се помолио: „О, Господе, Боже мога господара Авра̂ма, изађи ми данас у сусрет и искажи милост моме господару Авра̂му. ¹³ Ево, стојим овде код извора, а ћерке мештана долазе да захватају воду. ¹⁴ Рећи ћу једној девојци: ’Спусти свој крчаг да се напијем.’ Ако она одговори: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле’, нека она буде та коју си одредио за твога слугу Исака. По томе ћу знати да си исказао милост моме господару.“

¹⁵ Он још није био дорекао молитву, кад дође Ревека, која се родила Ватуилу, сину Мелхе, жене Авра̂мовог брата Нахора, носећи крчаг на рамену. ¹⁶ Девојка је била предивног изгледа, девица коју мушкарац није дотакао. Сишла је к извору, напунила крчаг, па се вратила горе.

¹⁷ Слуга јој тада потрча у сусрет и рече јој: „Дај ми, молим те, мало воде из твог крчага!“

¹⁸ Она му одговори: „Пиј, господине!“, па је хитро спустила крчаг на руку и дала му да пије.

¹⁹ Кад га је напојила, рекла је: „Налићу и твојим камилама да се напоје.“ ²⁰ Брзо је излила крчаг у појило, па се пожурила к бунару да поново захвати воде. Затим је напојила све његове камиле. ²¹ Човек ју је ћутке посматрао, не би ли сазнао да ли је Господ учинио његов пут успешним или није.

²² Кад су се камиле напојиле, човек је узео златну гривну за њен нос тешку пола шекела^[a], а за њене руке две златне наруквице тешке десет шекела^[b]. ²³ Слуга јој тада рече: „Реци ми, молим те, чија си ћерка? Има ли у кући твога оца места за нас да преноћимо?“

²⁴ Она одговори: „Ја сам ћерка Ватуила, сина кога је Мелха родила Нахору.“ ²⁵ Још му је рекла: „Код нас има пуно сламе и сточне хране, а има и места да се преноћи.“

²⁶ Човек се тада поклонио и пао ничице пред Господом, ²⁷ говорећи: „Нека је благословен Господ, Бог мога господара Авра̂ма, што није ускратио своју милост и верност моме господару. Господ ме је довео право у кућу рођака мога господара!“

Уводни поздрав

¹ Од старешине изабраној госпођи и њеној деци, коју у истини волим. И не само ја, него и они који познају истину, ² због истине која живи у нама и биће са нама довека. ³ Милост, милосрђе и мир од Бога Оца и Исуса Христа, Очева Сина, биће са нама у истини и љубави.

Живот у истини и љубави

⁴ Веома сам се обрадовао што сам међу твојом децом нашао оне који живе у истини, управо онако како смо примили заповест од Оца. ⁵ А сада те молим, госпођо: волимо једни друге. Ово ти не пишем као неку нову заповест, него заповест коју смо имали од почетка. ⁶ А ово је љубав: да живимо по његовим заповестима. А заповест је она коју сте чули од почетка: да живите у љубави.

⁷ Јер многе су се варалице појавиле у свету, који говоре да Исус Христос није дошао у телу. Ко год тако говори, он је варалица и антихрист. ⁸ Пазите да не изгубите оно око чега смо се ми трудили, него да примите пуну плату. ⁹ Ко не остаје у Христовом учењу, већ се удаљава од њега, нема Бога. Ко остаје у његовом учењу, он има и Оца и Сина. ¹⁰ Ако неко дође к вама, а не доноси вам ово учење, не примајте га у своју кућу, нити га поздрављајте. ¹¹ Свако ко га поздравља, постаје саучесник у његовим злим делима.

Завршне речи

¹² Имам још много тога да вам саопштим, али то нећу учинити папиром и мастилом. Надам се да ћу доћи к вама и да ћу усмено разговарати са вама, да се наша радост употпуни.

¹³ Поздрављају те деца твоје изабране сестре.