Revised Common Lectionary (Complementary)
95 Дођите! Кличимо Господу!
Ускликнимо Стени нашега спасења!
2 Дођимо пред њега с похвалама,
у песмама кличимо му!
3 Јер Господ је велик Бог,
цар је велик над свим боговима.
4 У његовој су руци дубине земаљске,
његови су врхови планина.
5 Његово је море, он га је створио;
руке су му копно начиниле.
6 Дођите да ничице попадамо!
Хајде да се поклонимо и клекнемо
пред Господом, Саздатељем нашим!
7 Јер он је наш Бог,
а ми народ његове испаше,
стадо које води.
Данас кад глас његов чујете:
8 „Тврда срца не будите као на Мериви,
у пустињи у дан Масе[a].
9 Оци ваши мене су кушали,
изазивали ме, иако су дела моја гледали.
10 Четрдесет лета сам се гнушао оног нараштаја и рекох:
’Верности нема у њима никакве,
путеве моје они не познају.’
11 У гневу сам се тада заклео:
’Неће они ући у мој починак.’“
9 Мојсије рече Арону: „Реци свој израиљској заједници: ’Приступите Господу јер је чуо ваше гунђање!’“
10 Док је Арон говорио свој израиљској заједници, они се окрену према пустињи, и тада се појави у облаку слава Господња.
11 Тада Господ рече Мојсију: 12 „Чуо сам гунђање Израиљаца. Реци им овако: ’Увече ћете јести месо, а ујутро хлеба до миле воље. Тада ћете знати да сам ја Господ, ваш Бог.’“
13 Увече долете препелице и прекрију табор, а ујутро је роса била свуда око табора. 14 Кад се слој росе дигао, површина пустиње је била покривена нечим ситним, пахуљастим, сличним мразу по земљи. 15 Видевши то, Израиљци су питали једни друге: „Шта је ово?[a]“, јер нису знали шта је то.
Мојсије им рече: „То је хлеб који вам је Господ дао за храну.“ 16 Ово вам је Господ заповедио: „Скупите онолико колико је свакоме довољно за храну. Узмите по гомер[b] за сваког члана у своме шатору.“
17 Израиљци тако и учине. Неки су скупили више неки мање. 18 Кад су измерили по гомер, ономе који је скупио више није преостало, а нити је недостајало ономе који је скупио мање; свако је скупио онолико колико му је било потребно.
19 Мојсије им рече: „Нико да не оставља од тога до следећег јутра.“
20 Али они нису слушали Мојсија, него су оставили нешто од тога до сутра. Међутим, то се уцрвља и усмрди. Мојсије се разгневи на њих.
21 То су скупљали свакога јутра, свако колико му је требало. Али чим би грануло сунце, мана би се истопила.
Једно у Христу
11 Зато се сећајте да сте некада били многобошци по рођењу. Јевреји, који себе зову обрезанима (по обреду учињеном на телу), звали су вас „необрезани“. 12 Док сте живели без Христа, били сте отуђени од израиљског друштва. Били сте без удела у заветима утемељеним на Божијим обећањима, и живели без наде и без Бога – у свету. 13 Али сада сте у Христу Исусу ви, који сте некада били далеко, доведени близу крвљу Христовом.
14 Он је, наиме, наш мир. Он је спојио обоје у једно пошто је својим телом срушио зид непријатељства који их је раздвајао. 15 Тако је обеснажио Закон с његовим заповестима и уредбама да би у самом себи од двојице створио једног новог човека и тиме успоставио мир, 16 и да би обе стране помирио с Богом у једном телу својом смрћу на крсту, усмртивши непријатељство међу њима. 17 Он је дошао и проповедао мир вама који сте били далеко и онима који су били близу. 18 Јер његовим посредством имамо приступ Оцу по једном Духу.
19 Стога, дакле, нисте више странци ни дошљаци, него суграђани светих и чланови Божије породице. 20 Назидани сте на темељу који су положили апостоли и пророци, а угаони камен је са̂м Христос Исус. 21 На њему је цела зграда састављена и израста у свети храм у Господу. 22 Његовим посредством сте и ви уграђени у зграду у којој Бог пребива својим Духом.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.