Revised Common Lectionary (Complementary)
Давидов.
37 Не жести се због злотвора,
не завиди оним што неправду чине.
2 Јер ће попут траве брзо да увену,
ко зелено биље осушиће се.
3 У Господа се уздај и чини добро,
пребивај на земљи и верношћу напасај се.
4 Радуј се у Господу
и даће ти по жељама срца твога.
5 Господу препусти пут свој,
поуздај се у њега и он ће учинити:
6 праведност ће твоју попут светла да изведе,
и правду твоју попут поднева.
7 Умири се пред Господом,
ишчекуј га са стрпљењем;
не жести се на онога што му добро иде на његовом путу,
на човека који сплиће сплетке.
8 Од јарости суздржи се
и гнева се окани;
не жести се,
то само зло доноси.
9 Јер, зликовце ће истребити,
а земљу ће наследити они што Господа очекују.
10 Још само мало,
и зликовца више неће бити;
помно ћеш да гледаш по његовом месту,
а њега неће бити.
11 Понизни ће наследити земљу,
радоваће се због обиља мира.
12 Зликовац сплеткари против праведника,
и зубима својим шкргуће на њега.
13 А Господ му се смеје,
јер види да дан његов стиже.
14 Зликовци су мач исукали,
лук су свој натегнули;
да оборе сиромаха и убогог,
да закољу људе праведних путева.
15 Срце ће им мач пробости,
њихов лук ће бити сломљен.
16 Боље је и мало праведниково
него благо зликоваца многих.
17 Јер, снага ће зликоваца бити поломљена,
а праведне Господ потпомаже.
Рута и Нојемина
1 У оно време када су владале судије, настала је глад у земљи. Тада је један човек из Витлејема у Јуди отишао да живи као дошљак у моавској земљи са својом женом и своја два сина. 2 Човек се звао Елимелех а жена му се звала Нојемина. Његова два сина звала су се Малон и Хелеон. Они су били Ефраћани из Витлејема Јудиног. Дошли су у моавску земљу и тамо се населили.
3 А онда је Елимелех умро, и Нојемина је остала сама са своја два сина. 4 Они су се оженили Моавкама: једна се звала Орфа, а друга Рута. Тамо су живели десетак година. 5 Међутим, умрли су и Малон и Хелеон, те је жена остала и без своја два сина и без свога мужа.
6 Тада се Нојемина спремила да се са својим снахама врати из моавске земље. Чула је, наиме, у моавској земљи, да је Господ милостиво погледао на свој народ и дао му хране. 7 Изашла је из места где је живела, па је са своје две снахе кренула на пут да се врати у Јудину земљу.
8 Тада је Нојемина рекла својим двема снахама: „Вратите се свака дому своје мајке. Нека вам Господ искаже милост, као што сте ви учиниле покојницима и мени. 9 Нека Господ да свакој од вас да нађе починка у дому свога мужа.“
Онда их је пољубила. Оне на то бризнуше у гласан плач 10 и рекоше јој: „Не, вратићемо се с тобом к твоме народу.“
11 Нојемина рече: „Вратите се, ћерке моје. Зашто бисте ишле са мном? Имам ли још синова у утроби да вам буду мужеви? 12 Стога се вратите, ћерке моје, идите. Ја сам сувише стара за удају. Чак и да кажем себи: ’Има још наде за мене’, па се још ове ноћи удам и родим синове, 13 зар бисте чекали док одрасту? Зар бисте због њих остале неудате? Не, ћерке моје, моја је мука већа него ваша, јер се рука Господња подигла на мене.“
14 Оне опет бризнуше у гласан плач. Орфа се, затим, пољупцем опростила од своје свекрве, а Рута је остала с њом.
15 Нојемина рече: „Ево, твоја се јетрва вратила своме народу и својим боговима. Врати се и ти за својом јетрвом.“
16 Рута одговори: „Не терај ме да те оставим и да одем од тебе, јер куда ти кренеш, кренућу и ја, и где се ти настаниш, настанићу се и ја. Твој је народ мој народ, и твој Бог је мој Бог. 17 Где ти умреш, умрећу и ја и тамо ћу бити сахрањена. Нека ми Господ учини тако, и још више, ако ме чак и смрт растави од тебе.“
18 Кад је Нојемина видела да је чврсто решила да иде с њом, престала је да је одговара.
1 Од Павла, сужња ради Христа Исуса, и од брата Тимотеја, нашем сараднику, вољеном Филимону, 2 сестри Апфији, и нашем саборцу Архипу, као и целој цркви која се окупља у твоме дому.
3 Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.
4 Увек захваљујем своме Богу кад те спомињем у својим молитвама. 5 Слушам, наиме, о твојој љубави коју имаш према целом Божијем народу и о твојој вери у Господа Исуса. 6 Молим се да твоје учешће у заједничкој вери постане делотворно кроз дубље разумевање сваког благослова који имамо у нашем заједништву с Христом. 7 Имао сам, наиме, много радости и утехе од твоје љубави, брате, што си окрепио срца светих.
Павлова молба за Онисима
8 Стога, имам пуну слободу у Христу да ти заповедим шта си дужан да чиниш. 9 Али зато што те волим радије ћу те молити, такав какав сам, старац Павле, а сада и сужањ ради Христа. 10 Молим те за моје дете Онисима, коме сам постао духовни отац у тамновању. 11 Он ти је некад био некористан, али сада је и теби и мени постао користан[a]. 12 Шаљем ти га натраг, њега, срце моје. 13 Хтео сам да га задржим код себе да ми уместо тебе послужи за време мог тамновања ради Радосне вести. 14 Ипак, нисам ништа хтео да чиним без твога пристанка, да твоје добро дело не буде од морања, него од добре воље. 15 Јер можда је баш зато и био одвојен од тебе на кратко, да би га добио заувек, 16 али не више као роба, него много више од роба, као вољеног брата. Он је и мени нарочито драг, али је теби дражи, и као човек и као брат у Господу.
17 Према томе, ако ме сматраш за друга, прихвати га као мене самог. 18 Ако те је оштетио или ти нешто дугује, то стави на мој рачун. 19 Ја, Павле, лично потписујем: ја ћу платити; да не помињем да и себе самог дугујеш мени. 20 Да, брате, хајде да од тебе имам какве користи ради Господа; окрепи моје срце у Христу.
21 Ово сам ти написао уздајући се у твоју послушност, јер знам да ћеш учинити и више од онога што тражим.
22 Уједно ми припреми гостинску собу, јер се надам да ћу вам посредством ваших молитава бити дарован.
23 Поздравља те Епафрас који је са мном сужањ ради Христа Исуса, 24 и моји сарадници Марко, Аристарх, Димас и Лука.
25 Милост Господа нашег Исуса Христа са вашим духом.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.