Revised Common Lectionary (Complementary)
7 Чуј, Господе, глас мој,
смилуј ми се, услиши ме!
8 Моје ме срце упућује к теби:
„Тражи лице моје.“
Твоје лице тражим, Господе.
9 Не криј своје лице од мене,
не изручи гневу слугу свога,
ти си увек био моја помоћ,
не напуштај ме, не остављај ме,
Боже спасења мога.
10 Ако ме напусте и отац и мајка,
Господ ће ме примити.
11 Учи ме, Господе, своме путу,
равном ме стазом води,
ради мрзитеља мојих.
12 Не предај ме вољи мога противника,
јер лажни сведоци устају на мене,
који одишу насиљем.
13 Ја верујем да ћу видети доброту Господњу
у земљи живих.
14 Чекај на Господа:
буди јак и одважна срца,
и чекај на Господа.
Јаковљево завештање
49 Јаков затим позва своје остале синове и рече: „Окупите се да вам кажем шта ће се збити са вама у последњим данима.
2 Окупите се и чујте, синови Јаковљеви,
чујте оца свога Израиља.
8 Јудо! Браћа ће те твоја славити;
рука ће твоја бити на врату непријатеља твојих,
браћа твоја теби ће се клањати.
9 Јудо, лавићу!
Од плена си, сине, сит отишао;
као лав је полегао,
као лавица се испружио.
Ко сме њега да изазива?
10 Жезло се царско од Јуде одвојити неће,
ни палица владарска од његових ногу,
док не дође онај коме припада,[a]
коме ће се народи покорити.
11 Своје магаре за лозу привезује,
ждребе магарице за чокот лозе.
Своју одећу у вину пере,
своју хаљину у крви од вина.
12 Очи су му мутне од вина,
зуби су му бели од млека.
13 Завулон ће живети на обали мора,
уточиште биће бродовима,
до Сидона биће му граница.
21 Нефталим је кошута слободна,
која дивну ланад млади.[a]
22 Јосиф је лоза родна,
лоза родна крај извора,
која гране преко зида пружа.[b]
23 Љуто су га стрелци напали,
стрелама се на њега окомили,
24 али лук он чврсто запет држи,
мишице му крепке, ојачале,
руком Бога, Јаког Јаковљевог,
заслугом Пастира, Стене Израиља,
25 Богом твога оца, који ти помаже,
Свемоћним који те благосиља
благословима одозго с небеса,
благословима одоздо из бездана,
благословима дојења и рађања.
26 Благослови твога оца
од благослова древних планина су обилнији[c],
од обиља вечних брда издашнији.
Нек се они спусте на главу Јосифову,
на теме посвећеног међу браћом.
67 А Захарија, отац Јованов, испуњен Светим Духом, поче да пророкује:
68 „Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
што дође међу свој народ и откупи га.
69 Подиже нам силнога Спаситеља,
од рода Давидова, слуге свога,
70 како обећа давно
преко својих светих пророка:
71 да нас спасе од наших душмана
и од руку оних који нас мрзе;
72 да ће исказати милост прецима нашим
и сетити се свога светог савеза,
73 по заклетви датој праоцу нашем Авра̂му,
да ће нам дати:
74 да му без страха служимо,
од душманске руке избављени,
75 живећи свето и праведно
пред њим у све дане наше.
76 А ти, дете моје, зваћеш се ’пророк Свевишњега’,
јер ћеш ићи пред Господом
да припремиш путеве за њега.
77 Ти ћеш довести до спознаје његов народ
да је спасење у опроштењу њихових греха,
78 по милостивом срцу Бога нашега,
од којег ће нам доћи[a] светлост зоре са висине,
79 да обасја оне што живе у тами
и под сенком смрти бораве,
и да наше стопе на пут мира усмери.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.