Revised Common Lectionary (Complementary)
24 BOŽE, toliko toga si stvorio!
Sve si mudro učinio.
Puna je zemlja tvojih stvorenja.
25 Gle more, tako je veliko i široko,
vrvi od stvorenja bezbrojnih,
bića malih i velikih.
26 Po njemu plove lađe,
u njemu se igra Levijatan[a],
morska neman koju si stvorio.
27 Svi oni čekaju na tebe,
da im daš hranu u pravo vrijeme.
28 Kad im daješ, oni sabiru,
kad otvoriš ruku, site se dobrima.
29 Kad se od njih okreneš,
oni se uplaše.
Kad im oduzmeš dah[b], oni ugibaju
i u prah se vraćaju.
30 A kad pošalješ svoj dah[c], oni nastaju,
i tako obnavljaš zemlju.
31 Neka BOŽJA slava zauvijek traje!
Neka se BOG u svojim djelima raduje!
32 Kad on zemlju pogleda, ona zadrhti,
kad planine dotakne, one se zadime.
33 Dok sam živ, BOGU ću pjevati,
dok me bude, BOGA ću slaviti.
34 Neka mu se svide moje misli
jer zbog BOGA sam radostan.
35 Neka grešnici nestanu sa zemlje
i neka više ne bude zlih ljudi.
Slavi BOGA, dušo moja!
Slavi BOGA!
Vizija doline suhih kostiju
37 Obuzela me BOŽJA sila. BOŽJI me Duh[a] odnio izvan grada i spustio u dolinu punu kostiju. 2 Vođen od Boga, hodao sam među kostima. Bilo ih je puno i bile su potpuno suhe!
3 Bog me upitao: »Čovječe, mogu li ove kosti opet oživjeti?«
Odgovorio sam: »Gospodaru BOŽE, to samo ti znaš.«
4 A on mi je tada rekao: »Govori ovim kostima. Reci im: ‘Suhe kosti, slušajte što govori BOG!’ 5 Gospodar BOG kaže ovim kostima: ‘Učinit ću da u vas uđe dah života[b] pa ćete oživjeti. 6 Dat ću da vam opet izrastu tetive i mišići te da se prekrijete kožom. Stavit ću u vas dah života. Opet ćete živjeti i znati da sam ja BOG.’«
7 Govorio sam kostima, kao što mi je BOG zapovjedio. Dok sam govorio, začuo sam buku i klepet. To su kosti klepetale i međusobno se spajale. 8 Vidio sam kako oko njih rastu tetive i mišići te kako se preko njih navlači koža. No u njima još nije bio dah života.
9 Tada mi je Bog rekao: »Govori vjetru, čovječe! Reci da Gospodar BOG kaže: ‘Vjetre! Zapuši sa svih strana svijeta i udahni u ove mrtvace dah života da opet ožive!’« 10 Govorio sam kako mi je BOG zapovjedio, a dah je ušao u njih. Oživjeli su i stali na noge. Bila je to čitava vojska ljudi!
11 Bog mi je rekao: »Čovječe, ove kosti predstavljaju cijeli izraelski narod. Oni kažu: ‘Kosti su nam se osušile.[c] Izgubili smo svaku nadu. Potpuno smo propali!’ 12 Stoga, reci im da Gospodar BOG poručuje: ‘E, moj narode! Otvorit ću vaše grobove i izvesti vas iz njih. Odvest ću vas natrag u zemlju Izrael. 13 Znat ćete da sam ja BOG, moj narode, kad otvorim vaše grobove i dignem vas iz mrtvih. 14 Stavit ću u vas svoj Duh, a vi ćete živjeti. Nastanit ću vas u vašoj zemlji, a vi ćete znati da sam ja BOG. Kako sam rekao, tako će i biti.’« Tako je rekao BOG.
Isus se ukazuje učenicima
(Mt 28,16-20; Mk 16,14-18; Lk 24,36-49)
19 Uvečer, toga prvog dana u tjednu, u kući u kojoj su boravili učenici sva su vrata bila zatvorena, zbog straha od Židova. Isus se pojavio, stao pred njih i rekao im: »Mir vama!« 20 Kad je to rekao, pokazao im je svoje ruke i bok. Učenici su se obradovali kad su vidjeli Gospodina.
21 Tada im je Isus ponovio: »Mir vama! Baš kao što je Otac poslao mene, i ja šaljem vas.« 22 Kad je to izgovorio, dahnuo je u njih i rekao: »Primite Svetog Duha. 23 Kome oprostite grijehe, oprošteno im je. Ako kome ne oprostite grijehe, nije im oprošteno.«
Biblija: suvremeni hrvatski prijevod (SHP) © 2019 Bible League International