Revised Common Lectionary (Complementary)

⁹ A filistejska je vojska došla u Judinu zemlju i utaborila se. Raširili su se do mjesta zvanog Lehi.

¹⁰ Judejci su ih pitali: »Zašto ste krenuli u rat protiv nas?«

»Došli smo po Samsona«, odgovorili su oni. »Želimo ga zarobiti. Učinit ćemo mu isto što je on učinio nama.«

¹¹ Tada je tri tisuće Judejaca otišlo do pećine na Etamskoj stijeni. Rekli su Samsonu: »Zar ti ne znaš da Filistejci vladaju nama? Što si nam to učinio?«

»Učinio sam im samo ono što su oni učinili meni«, odgovorio je Samson.

¹² Rekli su mu: »Došli smo ovamo da te vežemo i predamo Filistejcima.«

A Samson im je nato rekao: »Zakunite se da mi nećete nauditi.«

¹³ »Nećemo«, odgovorili su oni. »Mi ćemo te samo vezati i predati njima. Nećemo te ubiti.«

Vezali su ga dvama novim konopima i doveli s Etamske stijene. ¹⁴ Kad su stigli do mjesta Lehi, Filistejci su im vičući potrčali ususret. Tada je Samsona snažno obuzeo BOŽJI duh, a konopi na njegovim rukama postali su poput niti koje izgaraju u plamenu. Raspali su se i otpali mu s ruku. ¹⁵ Pronašao je čeljust uginulog magarca, zgrabio je rukom i njome pobio tisuću ljudi.

¹⁶ Potom je rekao:

¹⁷ Kad je to izgovorio, bacio je čeljust. Zato se to mjesto zove Ramat Lehi^[b].

¹⁸ Samson je bio jako žedan. Zavapio je BOGU i rekao: »Dao si svome slugi da svojim rukama izbori ovu veliku pobjedu. Trebam li sad umrijeti od žeđi i pasti u ruke neobrezanima?«

¹⁹ Tada je Bog, tu kod mjesta Lehi, rastvorio pukotinu u zemlji iz koje je izvirala voda i Samson je pio. Povratila mu se snaga pa je živnuo. Zato se taj izvor zove En Hakore^[c]. I danas je ondje, pokraj mjesta Lehi.

²⁰ Samson je dvadeset godina bio sudac u Izraelu, u vrijeme vladavine Filistejca.

Isus ozdravlja opsjednutog dječaka

(Mk 9,14-29; Lk 9,37-43a)

¹⁴ Kad su se vratili narodu, Isusu je prišao neki čovjek, kleknuo pred njega i ¹⁵ rekao: »Gospodine, smiluj se mojem sinu! Ima padavicu i strašno pati. Često pada u vatru i u vodu. ¹⁶ Odveo sam ga tvojim učenicima, ali ga oni nisu mogli izliječiti.«

¹⁷ Isus je odgovorio: »O, bezvjerni i iskvareni ljudi! Koliko još dugo moram ostati s vama? Koliko vas još dugo moram podnositi? Dovedite mi dječaka ovamo!« ¹⁸ Zatim je naredio zlom duhu da izađe iz dječaka. A dječak je istoga trena ozdravio.

¹⁹ Tada su učenici prišli Isusu i upitali ga nasamo: »Zašto mi nismo mogli istjerati zlog duha?«

²⁰ Odgovorio im je: »Zbog svoje nevjere. Istinu vam kažem: da je vaša vjera velika samo kao gorušičino sjeme^[a], mogli biste ovoj planini reći da se pomakne i ona bi se pomaknula. Ništa vam ne bi bilo nemoguće.« ^21 [b]