Revised Common Lectionary (Complementary)

⁵ Господ је видео да је човекова поквареност на земљи велика и да је свака намера коју човек кује у себи увек само зло. ⁶ Господ је пожалио што је створио људе на земљи и то заболи његово срце. ⁷ Тада Господ рече: „Истребићу са лица земље људе које сам створио, заједно са животињама, гмизавцима и птицама небеским, јер сам пожалио што сам их створио.“ ⁸ Ипак, Ноје је нашао наклоност у Господњим очима.

Ноје и потоп

⁹ Ово је запис о Ноју.

Ноје је био праведан и беспрекоран човек међу својим савременицима. Ноје је живео са Богом. ¹⁰ Ноју су се родила три сина: Сим, Хам и Јафет.

¹¹ Но, земља се била искварила пред Богом; испунила се насиљем. ¹² Бог погледа на земљу, а оно, цела земља се искварила и сваки човек на земљи се изопачио. ¹³ Бог рече Ноју: „Одлучио сам да окончам живот свим људима, јер се земља испунила насиљем због њих. Ево, истребићу их заједно са земљом! ¹⁴ Зато направи себи пловило од чемпресовог^[a] дрвета. У пловилу ћеш направити преграде, а споља и изнутра премазаћеш га смолом. ¹⁵ А ево како ћеш га направити: дужина ће му бити три стотине лаката, ширина педесет лаката и висина тридесет лаката.^{[b] 16} На пловилу начини отвор за светлост и покриј га надстрешницом лакат^[c] од врха. Врата на пловилу постави са стране; нека има доњи, средњи и горњи спрат. ¹⁷ Ево, ја ћу пустити потопне воде на земљу да истребим свако живо биће под небом, све што у себи има дах живота. Све на земљи ће изгинути! ¹⁸ Али са тобом ћу склопити савез. Ући ћеш у пловило ти, твоји синови, твоја жена и жене твојих синова. ¹⁹ А од сваког живог бића уведи у пловило по двоје, да с тобом преживе; и нека буду мушко и женско. ²⁰ По двоје од птица према њиховим врстама, од животиња према њиховим врстама и од гмизаваца што пузе по земљи нека уђу к теби да преживе. ²¹ Са собом понеси сваку врсту хране па чувај, да буде и теби и њима за јело.“

²² Ноје учини тако. Све што му је Бог заповедио, он је то извршио.

Пут у Рим

27 Када је било одлучено да отпловимо у Италију, Павла и неке друге затворенике предали су на чување капетану царске чете који се звао Јулије. ² Укрцали смо се у једну адрамитску лађу, која је требало да плови у азијске луке, и отпловили. Са нама је био Аристарх, Македонац из Солуна.

³ Сутрадан смо пристали у Сидону. Капетан Јулије се љубазно опходио према Павлу и допустио му да посети своје пријатеље, да би се побринули за његове потребе. ⁴ Кад смо отишли оданде, пловили смо у заветрини Кипра, јер су дували противни ветрови. ⁵ Препловивши море дуж обала Киликије и Памфилије, стигли смо у Миру лисијску. ⁶ Ту је капетан нашао лађу из Александрије која је пловила за Италију, те се укрцасмо. ⁷ Неколико дана смо пловили веома споро и једва смо стигли до Книда. Пошто нам ветар није дао да пристанемо, пловили смо поред Салмоне, у заветрини Крита. ⁸ Пловећи с муком уз обалу, стигли смо у место које се звало „Добра пристаништа“, близу града Ласеје.

⁹ Будући да је прошло доста времена, а пловидба постала опасна, јер се и пост^[a] већ био завршио, Павле их је опомињао: ¹⁰ „Људи – говорио им је – видим да ће ова пловидба бити опасна и да ће бити велике штете, не само по товар и лађу, него и по наше животе.“ ¹¹ Међутим, капетан је имао више поверења у кормилара и власника брода, него у Павла. ¹² Пошто лука није била погодна да се презими, већина је одлучила да се отплови даље уз обалу, како би дошли до Феникса и тамо презимили. То је била критска лука која је била отворена према југозападу и северозападу.