Revised Common Lectionary (Complementary)

² Кажем Господу:
    „Ти си мој Господ,
    без тебе ми нема добра.“
³ Узвишени су свети у земљи,
    у њима ми је сва милина.
⁴ Многе муке стижу оне,
    што за другим боговима хрле.
Зато нећу њима крвне жртве лити,
    нити ће ми усне призивати им име.

⁵ Господ ми је баштина, моја чаша;
    ти чврсто држиш мој део.
⁶ Земља ми је дана на пријатном месту;
    како ли је дивна моја баштина!
⁷ Благосиљам Господа који ме саветује,
    и у ноћно доба опомиње ме нутрина.
⁸ Господ ми је увек пред очима.
    Пошто ми је он са десне стране,
    ништа мене уздрмати неће.

⁹ Зато ми је срце усхићено,
    а биће моје томе се радује;
    цело моје тело почива спокојно,
¹⁰ што ми душу нећеш препустити Свету мртвих,
    нити дати да твој верни трули.
¹¹ Стазу живота ти си ми открио,
    пун радости пред тобом ћу бити.
    Вечне су дивоте у твојој десници!

⁸ Чуј гласа вољеног мога!
    Ево, долази,
поскакује по брдима
    и горе прескаче.
⁹ Као газела и као срндаћ мој је вољени.
    Гле, ено га стоји иза нашег зида,
провирује са прозора,
    кроз решетке гледа.
¹⁰ А мој вољени ми одговори, рече ми:
    „Устани, вољена моја,
    дођи, најлепша моја!
¹¹ Ево, зима је прошла
    и киша умину, прође.
¹² Земља је процветала,
    стиже време орезивања^[a],
по нашој се земљи
    чује цвркут грлице.
¹³ Плодови рани пупе на смоквином стаблу,
    виногради цвату и мирисом одишу.
Устани и дођи,
    о, вољена моја, дођи!“