Revised Common Lectionary (Complementary)

Псалам Давидов.

¹⁸ Дете је порасло. Једног дана је отишао своме оцу са жетеоцима. ¹⁹ Тада се пожалио своме оцу: „Моја глава, моја глава!“

Отац је рекао једном момку: „Однеси га његовој мајци.“ ²⁰ Он га је понео и донео га његовој мајци. Он је седео у њеном крилу до поднева, а затим је умро. ²¹ Тада је отишла и положила га на кревет човека Божијег. Затим је затворила врата за собом и изашла.

²² Онда је позвала свога мужа и рекла: „Пошаљи ми, молим те, једног момка и једног магарца, да брзо одем код човека Божијег и да се вратим.“

²³ Он је упита: „Зашто данас хоћеш да идеш код њега? Није ни младина, ни субота.“

Она рече: „Све је у реду.“

²⁴ Кад је оседлала магарца, рекла је момку: „Поведи, и крећи! Не успоравај ради мене, осим ако ти кажем.“ ²⁵ Она оде и дође к човеку Божијем на гору Кармил.

Кад ју је човек Божији видео издалека, рекао је своме слузи Гијезију: „Ено оне Сунамке! ²⁶ Пожури јој сад у сусрет и питај је: ’Јеси ли добро? Да ли ти је муж добро? Да ли ти је дете здраво?’“

Она рече: „Све је у реду.“

²⁷ Кад је дошла к човеку Божијем на гору, ухватила се за његове ноге. Гијезије приђе да је одмакне, али му човек Божији рече: „Пусти је, јер јој је душа огорчена, а Господ је то сакрио од мене; није ми рекао.“

²⁸ Она рече: „Јесам ли тражила сина од мога господара? Зар ти нисам рекла: ’Не обмањуј ме!’?“

²⁹ Јелисеј рече Гијезију: „Опаши се, узми мој штап и иди. Ако те неко сретне, не поздрављај га, а ако те неко поздрави, не одговарај му. Затим стави мој штап дечаку на лице.“

³⁰ Дечакова мајка рече: „Живога ми Господа и твога ми живота, нећу те оставити.“ Тако он устане и пође за њом.

³¹ А Гијезије пође испред њих и стави штап на дечаково лице, али није било ни гласа, ни знака живота. Он се врати. Кад се срео с Јелисејем рекао му је: „Дечак се није пробудио.“

³² Јелисеј уђе у кућу, а оно, на његовој постељи лежи мртав дечак. ³³ Пошто је ушао, затворио је врата пред оно двоје, па се помолио Господу. ³⁴ Онда је стао на постељу, легао на дечака, и метнуо своја уста на његова уста, своје очи на његове очи, и своје дланове на његове дланове. И док је тако био испружен над дечаком, угрејало се дечаково тело. ³⁵ Затим је устао и прошетао се горе-доле по кући, па је стао на постељу и испружио се над дечаком. Тада дечак кихну седам пута и отвори очи. ³⁶ Затим позва Гијезија и рече: „Позови ону Сунамку.“ Он је позва. Кад је дошла к њему, он јој рече: „Узми свога сина.“ ³⁷ Она уђе, паде пред његове ноге, поклони му се до земље, узе свога сина и изађе.

2 И ви сте некада били мртви због својих преступа и греха. ² Тада сте живели у складу са духом овога света, у складу са владаром ваздушних сила. Он је дух који је сада на делу међу онима који се не покоравају Богу. ³ Међу овима смо били сви ми, живећи по нашим природним жељама и удовољавајући вољи тела и ума. И ми смо по природи били деца гнева, као други. ⁴ Али Бог, који је богат милосрђем, из своје велике љубави према нама, ⁵ оживео је с Христом нас који смо били мртви због својих преступа. Милошћу сте спасени! ⁶ С њим нас је ускрснуо и с њим нас посадио на небесима у Христу Исусу. ⁷ То је учинио да у вековима који долазе покаже изванредно богатство своје милости – добротом коју за нас има у Христу Исусу. ⁸ Милошћу сте спасени посредством вере! То не долази од вашег труда – Божији је дар. ⁹ Не стиче се делима, да се нико не би хвалио. ¹⁰ Ми смо, наиме, његово дело, створени посредством Христа Исуса, да чинимо добра дела која је Бог унапред припремио за нас.