Revised Common Lectionary (Complementary)
Давидово помазање
16 Господ рече Самуилу: „Докле ћеш жалити за Саулом кад сам га ја одбацио као цара над Израиљем? Напуни уљем свој рог и пођи; шаљем те к Јесеју у Витлејем, јер сам изабрао за цара једног од његових синова.“
2 Самуило упита: „Како да идем? Саул ће ме убити ако чује.“
Господ рече: „Поведи са собом једну јуницу, па реци: ’Дошао сам да принесем Господу жртву.’ 3 Затим позови Јесеја на жртву, а ја ћу ти обзнанити шта даље да чиниш. Помазаћеш ми онога кога ти покажем.“
4 Самуило је учинио што му је Господ рекао, па је отишао у Витлејем. Дрхтећи од страха градске старешине су му пошле у сусрет. Упитали су га: „Долазиш ли у миру?“
5 Он одговори: „Да, у миру. Дошао сам да принесем жртву Господу. Зато се посветите и дођите са мном на приношење жртве.“ Посветио је и Јесеја и његове синове и позвао их на приношење жртве.
6 Кад су дошли, Самуило је видео Елијава и помислио: „Јамачно пред Господом стоји његов помазаник!“
7 Али Господ рече Самуилу: „Не гледај на његов изглед и на висину његовог раста, јер сам га одбацио. Господ не гледа као што човек гледа. Човек гледа на спољашњост, а Господ гледа на срце.“
8 Јесеј позва Авинадава и доведе га пред Самуила, а он рече: „Господ није изабрао ни овога.“ 9 Јесеј је, затим, довео Шаму, али Самуило рече: „Ни овога Господ није изабрао.“ 10 Јесеј је довео свих седам синова пред Самуила, али Самуило рече Јесеју: „Господ није изабрао ни једног од ових.“ 11 Самуило упита Јесеја: „Јесу ли то сви младићи?“
Јесеј одговори: „Остао је још најмлађи. Ено га, чува овце.“
Самуило рече Јесеју: „Пошаљи по њега, јер нећемо седати за сто док он не дође.“
12 Јесеј посла по њега и доведе га. Момак је био румених образа, лепих очију и лепог изгледа.
Господ рече: „Устани и помажи га: то је тај!“
13 Самуило је узео рог с уљем и помазао га усред његове браће. Дух Господњи је обузео Давида од тог дана. Затим је Самуило устао и вратио се у Раму.
Псалам Давидов.
23 Господ је мени Пастир,
ни у чему ја не оскудевам.
2 На зеленој паши одмара ме,
води ме на воде починка.
3 Душу моју опоравља,
води ме стазама праведности,
ради свог имена.
4 Па да и долином смртне сене ходам,
нећу се бојати зла, јер си ти са мном;
штап твој и палица твоја дају ми утеху.
5 Ти простиреш сто преда мном
у присуству мојих душмана,
намазао си уљем главу моју,
и чаша се моја прелива.
6 Да, доброта и милост твоја
пратиће ме у све дане живота мога
и ја ћу становати у Дому Господњем
у данима многим.
8 Некада сте, наиме, били тама, али сте сада светлост у Господу. Живите, стога, као деца светлости. 9 Ово је, наиме, плод светлости: све што је добро, праведно и истинито. 10 Истражујте шта је угодно Господу. 11 Не будите саучесници оних који чине јалова дела таме, него их разоткривајте. 12 Јер, срамота је и говорити о ономе што они тајно чине. 13 Али све што се изнесе на светло, постаје видљиво, 14 јер све што се излаже светлости, постаје светлост. Зато каже:
„Дигни се, ти што спаваш,
устани из мртвих,
и Христос ће те обасјати!“
Исцељење слепог од рођења
9 Када је изашао из храма видео је човека слепог од рођења. 2 Његови ученици га упиташе: „Учитељу, зашто се овај човек родио слеп? Да ли је згрешио он или његови родитељи?“
3 Исус одговори: „Није он слеп зато што је згрешио он или његови родитељи, већ да би Бог на њему показао деловање своје силе. 4 Док је дан, треба да чинимо дело онога који ме је послао. Јер долази ноћ када нико неће моћи да ради. 5 Док сам на свету, ја сам светлост свету.“
6 Рекавши ово, пљунуо је на земљу и од пљувачке начинио блато, па је тим блатом намазао човекове очи. 7 Онда му је рекао: „Иди и умиј се у Силоамској бањи!“ (Силоам у преводу значи „послан“.) Човек оде, уми се и врати се са здравим видом.
8 Његови суседи и они који су га видели како проси, рекли су: „Није ли то онај који је ту седео и просио?“ 9 Једни су говорили: „Да, то је тај!“ – а други опет: „Не, није, него само личи на њега!“
Он тада рече: „Ја сам тај!“
10 Онда га упиташе: „Како си прогледао?“
11 Он одговори: „Човек који се зове Исус је направио блато, намазао моје очи и рекао ми: ’Иди у Силоамску бању и умиј се!’ Отишао сам, умио се и прогледао.“
12 Они га упиташе: „Где је он?“
„То не знам“ – одговори он.
13 Затим су некадашњег слепца одвели фарисејима. 14 А дан када је Исус направио блато и вратио вид слепоме био је субота. 15 Фарисеји га поново упиташе како је прогледао. Он им рече: „Намазао ми је очи блатом, ја сам се умио и сада видим.“
16 Тада рекоше неки фарисеји: „Тај човек није од Бога, јер не поштује закон о суботи.“
Други рекоше: „Како грешан човек може учинити овакве знаке?“ Тако је дошло до поделе међу њима.
17 Поново су питали некадашњег слепца: „Шта ти мислиш о њему, пошто ти је вратио вид?“
Човек рече: „Он је пророк.“
18 Ипак, јудејске вође нису хтеле да поверују да је човек био слеп и да поново види, док нису позвали његове родитеље. 19 Онда су и њих питали: „Да ли је ово ваш син за кога тврдите да се родио слеп? Како то да сада види?“
20 Његови родитељи одговорише: „Знамо да је ово наш син и да се родио слеп, 21 али не знамо како сада види и ко му је вратио вид. Питајте њега. Пунолетан је, па нека говори са̂м за себе.“ 22 Његови родитељи су рекли ово, јер су се плашили јудејских вођа. Наиме, јудејске вође су се већ биле договориле да се из синагоге искључи свако ко би Исуса признао за Христа. 23 Због тога су његови родитељи рекли: „Пунолетан је, питајте њега.“
24 Тада су по други пут позвали човека који је био слеп и рекли му: „Признај на славу Богу! Ми знамо да је тај човек грешник.“
25 Човек одговори: „Ја не знам да ли је он грешник. Једино знам да сам био слеп, а сада видим!“
26 Они га упиташе: „Шта ти је учинио? Како ти је вратио вид?“
27 Он им одговори: „То сам вам већ рекао, а ви нисте слушали. Зашто хоћете да то поново чујете? Да нећете да постанете његови ученици?“
28 Они га извређаше и рекоше му: „Ти си његов ученик, а ми смо Мојсијеви ученици! 29 Знамо да је Бог говорио Мојсију, а за овога не знамо ни одакле је!“
30 Човек им рече: „Баш то је и чудно што ми је исцелио вид, а ви не знате одакле је. 31 Знамо, наиме, да Бог не услишава грешнике, него само онога ко је побожан и ко чини оно што је Богу по вољи. 32 Никада се није чуло да је неко вратио вид слепоме од рођења. 33 Да он није дошао од Бога, не би могао ништа да учини.“
34 Они му одговорише: „Ти ћеш да нас учиш, а сав си рођен као грешник!“ Затим су га избацили напоље.
35 Када је Исус чуо да су га истерали, нашао га је и рекао му: „Верујеш ли у Сина Човечијег?“
36 Човек му одговори: „Реци ми ко је он, Господине, да бих могао да верујем у њега!“
37 Исус му рече: „Већ си га видео. То је онај који говори с тобом.“
38 Човек одговори: „Верујем, Господе“, и поклони му се.
39 Исус рече: „Ја сам дошао на овај свет да судим, да прогледају они који не виде и да постану слепи они што виде.“
40 Неки фарисеји који су били са њим чули су то, па су питали: „Да нисмо и ми слепи?“
41 Исус им рече: „Кад бисте били слепи, не бисте били криви за грех. Али, пошто кажете да видите, кривица је и даље на вама.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.