Revised Common Lectionary (Complementary)

Вода на чудесан начин извире из стене

17 Цела израиљска заједница је кренула даље из пустиње Син, путујући од постаје до постаје, како је Господ заповедио. Утаборили су се код Рафидина, али тамо није било воде да народ пије. ² Тада је народ почео да се свађа с Мојсијем, говорећи: „Дај нам да пијемо воде!“

Мојсије им одговори: „Зашто се са мном свађате? Зашто искушавате Господа?“

³ Народ је био жедан, па је гунђао против Мојсија. Рекли су му: „Зашто си нас извео из Египта? Зар хоћеш да жеђу помориш нас, нашу децу и нашу стоку?“

⁴ Мојсије завапи Господу: „Шта да радим с овим народом? Још мало па ће да ме каменују!“

⁵ Господ одговори Мојсију: „Изађи пред народ и поведи са собом неколико израиљских старешина. Затим узми у руку свој штап којим си ударио по Нилу, па пођи. ⁶ Ево, ја ћу стати пред тобом на стену код Хорива, а ти ћеш ударити по стени и из ње ће потећи вода да народ пије.“ Мојсије учини тако на очи израиљских старешина. ⁷ То место је назвао Маса и Мерива, јер су се ту Израиљци свађали и искушавали Господа говорећи: „Да ли је Господ међу нама или није?“

5 Пошто смо, дакле, оправдани вером, у миру смо с Богом посредством нашег Господа Исуса Христа. ² Његовим посредством смо вером стекли приступ к овој милости у којој сада живимо, те се хвалимо надом да ћемо учествовати у Божијој слави. ³ Ипак, не хвалимо се само тиме, већ и нашим невољама, знајући да невоља изграђује постојаност, ⁴ постојаност прекаљеност, а прекаљеност наду. ⁵ Ова нада не разочарава, јер је Бог излио своју љубав у наша срца Духом Светим који нам је дат. ⁶ Јер, док смо још били немоћни, Христос је у право време умро за безбожне. ⁷ Наиме, једва да би ко умро за праведника, премда би се неко и одважио да умре за доброг човека. ⁸ Али, Бог је показао своју љубав према нама тиме што је Христос умро за нас док смо још били грешници. ⁹ Колико ћемо се више сада, пошто смо оправдани његовом крвљу, избавити од Божијег гнева његовим посредством. ¹⁰ Па, кад смо се измирили с Богом смрћу његовог Сина док смо још били Божији непријатељи, колико ћемо пре бити спасени његовим животом сад кад смо измирени! ¹¹ И не само то, него се и радујемо пред Богом због оног што је учинио кроз нашег Господа Исуса Христа, чијим смо посредством измирени са Богом.

⁵ Тако је дошао у самаријски град по имену Сихар, недалеко од земљишта које је Јаков дао своме сину Јосифу. ⁶ Тамо се налазио Јаковљев бунар. Исус, уморан од пута, седе на бунар. Било је око подне^[a].

⁷ Нека жена Самарјанка дође да захвати воде. Исус јој рече: „Дај ми, молим те, да пијем.“ ⁸ (Његови ученици су, у међувремену, отишли до града да купе нешто хране.)

⁹ Тада му Самарјанка рече: „Како можеш ти, као Јеврејин, да тражиш од мене, Самарјанке, да пијеш?“ (Јевреји се, иначе, не мешају^[b] са Самарјанцима.)

¹⁰ Исус јој одговори: „Кад би ти знала какав дар Бог има за тебе, и ко је тај што од тебе тражи да му даш да пије, ти би од њега тражила и он би ти дао живу воду.“

¹¹ Жена му рече: „Господине, бунар је дубок, а ти немаш чиме да захватиш. Одакле ћеш извући живу воду? ¹² Зар си ти већи од нашег оца Јакова који нам је дао овај бунар? Он са̂м је пио са њега, његови синови и његова стока.“

¹³ Исус јој одговори: „Свако ко пије од ове воде, поново ће ожеднети. ¹⁴ А ко пије од воде коју ћу му ја дати, тај никада неће ожеднети, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде живота и донети му вечни живот.“

¹⁵ Жена му рече. „Господине, дај ми ту воду да не жедним више и да не долазим више овамо да захватам.“

¹⁶ Исус јој рече: „Иди и позови свога мужа, па се врати.“

¹⁷ Жена му рече: „Немам мужа.“

Исус рече: „У праву си кад кажеш да немаш мужа. ¹⁸ Имала си, наиме, пет мужева, а онај са којим сада живиш није ти муж. Добро си рекла.“

¹⁹ Жена му рече: „Господине, видим да си пророк. ²⁰ Наши преци су се клањали на овој гори, а ви кажете да је Јерусалим место где се треба клањати.“

²¹ Исус јој рече: „Веруј ми, жено, да ће доћи час кад се нећете клањати Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму. ²² Ви, Самарјани, не знате коме се клањате. Ми, Јевреји, знамо коме се клањамо, јер од Јевреја долази спасење. ²³ Али долази час, и већ је дошао, када ће се прави клањаоци клањати Оцу у Духу и истини. Отац, наиме, хоће овакве молиоце. ²⁴ Бог је Дух, те они који му се клањају треба да се клањају у Духу и истини.“

²⁵ Жена му рече: „Знам да ће доћи Месија, кога зову Христос. Кад он дође, све ће нам објавити.“

²⁶ Исус јој рече: „То сам ја, који говорим с тобом.“

²⁷ Кад су се његови ученици вратили, зачудили су се да Исус разговара са женом. Ипак, нико није рекао: „Шта ти треба?“ или: „Зашто разговараш са њом?“

²⁸ Жена тада остави свој крчаг, па оде у град и рече људима: ²⁹ „Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?“ ³⁰ Људи изађу из града и дођу к Исусу.

³¹ У међувремену, његови ученици му рекоше: „Учитељу, поједи нешто!“

³² Исус им рече: „Ја имам једно јело да једем, које ви не познајете.“

³³ Његови ученици почеше да се питају међу собом: „Да му неко није донео да једе?“ ³⁴ Исус им рече. „Моје јело је да вршим вољу онога који ме је послао и да довршим његово дело. ³⁵ Зар не кажете: ’Још четири месеца, па долази жетва?’ А ја вам, ево, кажем: осмотрите поља – жито је већ дозрело за жетву! ³⁶ Жетелац већ прима плату и жање урод за вечни живот. Тако се и сејач и жетелац радују заједно. ³⁷ Овако се обистињује изрека: ’један сеје, други жање.’ ³⁸ Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили; други су се трудили, а ви убирете плод њиховог труда.“

³⁹ Многи Самарјани из тог града су поверовали у Исуса због речи које је она жена рекла: „Он ми је рекао све што сам учинила.“ ⁴⁰ Самарјани су онда дошли к њему и молили га да остане са њима. Тако је остао тамо два дана, ⁴¹ па је још више Самарјана поверовало у њега због његове речи.

⁴² Онда су рекли жени: „Сада више не верујемо због оног што си ти говорила, него зато што смо сами чули, па знамо да је он истински Спаситељ света.“