Revised Common Lectionary (Complementary)
95 Дођите! Кличимо Господу!
Ускликнимо Стени нашега спасења!
2 Дођимо пред њега с похвалама,
у песмама кличимо му!
3 Јер Господ је велик Бог,
цар је велик над свим боговима.
4 У његовој су руци дубине земаљске,
његови су врхови планина.
5 Његово је море, он га је створио;
руке су му копно начиниле.
6 Дођите да ничице попадамо!
Хајде да се поклонимо и клекнемо
пред Господом, Саздатељем нашим!
7 Јер он је наш Бог,
а ми народ његове испаше,
стадо које води.
Данас кад глас његов чујете:
8 „Тврда срца не будите као на Мериви,
у пустињи у дан Масе[a].
9 Оци ваши мене су кушали,
изазивали ме, иако су дела моја гледали.
10 Четрдесет лета сам се гнушао оног нараштаја и рекох:
’Верности нема у њима никакве,
путеве моје они не познају.’
11 У гневу сам се тада заклео:
’Неће они ући у мој починак.’“
27 Ипак, десило се да су неки из народа и седмога дана изашли да је скупљају, али је нису нашли. 28 Господ рече Мојсију: „Докле ћете одбијати да слушате моје заповести и законе? 29 Држите на уму да вам је Господ дао суботу; зато вам и даје храну шестог дана за два дана. Свако нека остане где је; нека нико не излази из свога дома на седми дан.“ 30 Тако се народ одмарао седмога дана.
31 Израиљски народ је ту храну назвао маном. Била је као зрно коријандра; била је бела и имала је укус меденог колачића. 32 Мојсије рече: „Ово је наредба коју је Господ издао: ’Напуните један гомер да се чува за ваша будућа поколења, да виде храну којом сам вас хранио у пустињи кад сам вас извео из Египта.’“
33 Мојсије рече Арону: „Узми једну посуду и стави у њу пун гомер мане, па је положи пред Господом, да се чува за будућа поколења.“
34 Арон је положио ману пред Сведочанство[a] на чување, како је Господ заповедио Мојсију. 35 Израиљци су се хранили маном четрдесет година, док нису ушли у земљу где су се населили. Маном су се хранили док нису дошли на границу хананске земље.
Исус и Самарјанка
4 Међутим, Исус је сазнао да су фарисеји чули да он задобија и крштава више ученика него Јован. 2 (Уствари, са̂м Исус није крштавао, него његови ученици.) 3 Тада је напустио Јудеју и отишао у Галилеју.
4 Успут је морао да прође кроз Самарију. 5 Тако је дошао у самаријски град по имену Сихар, недалеко од земљишта које је Јаков дао своме сину Јосифу. 6 Тамо се налазио Јаковљев бунар. Исус, уморан од пута, седе на бунар. Било је око подне[a].
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.