Revised Common Lectionary (Complementary)
95 Дођите! Кличимо Господу!
Ускликнимо Стени нашега спасења!
2 Дођимо пред њега с похвалама,
у песмама кличимо му!
3 Јер Господ је велик Бог,
цар је велик над свим боговима.
4 У његовој су руци дубине земаљске,
његови су врхови планина.
5 Његово је море, он га је створио;
руке су му копно начиниле.
6 Дођите да ничице попадамо!
Хајде да се поклонимо и клекнемо
пред Господом, Саздатељем нашим!
7 Јер он је наш Бог,
а ми народ његове испаше,
стадо које води.
Данас кад глас његов чујете:
8 „Тврда срца не будите као на Мериви,
у пустињи у дан Масе[a].
9 Оци ваши мене су кушали,
изазивали ме, иако су дела моја гледали.
10 Четрдесет лета сам се гнушао оног нараштаја и рекох:
’Верности нема у њима никакве,
путеве моје они не познају.’
11 У гневу сам се тада заклео:
’Неће они ући у мој починак.’“
Мана и препелице
16 Петнаестога дана другог месеца након изласка из Египта, цела израиљска заједница оде из Елима и дође у пустињу Син, која се налази између Елима и Синаја. 2 У пустињи је цела израиљска заједница почела да гунђа против Мојсија и Арона. 3 Израиљци су им говорили: „Е, да смо само помрли од Господње руке у Египту! Тамо смо седели око лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. А ви сте нас довели у ову пустињу да поморите глађу сав овај збор.“
4 Тада Господ рече Мојсију: „Ево, послаћу вам кишу хлеба с неба. Нека народ излази и скупља колико му је потребно за тај дан. Тако ћу их искушати да видим хоће ли следити мој Закон или не. 5 Шестог дана нека донесу и припреме дуплу меру онога што скупљају сваког дана.“
6 Мојсије и Арон рекоше свим Израиљцима: „Увече ћете увидети да вас је Господ извео из Египта, 7 а ујутро ћете видети Господњу славу, јер је Господ чуо како сте гунђали против њега. Ко смо ми да гунђате против нас?“ 8 Мојсије продужи: „Увече ће вам Господ дати да једете меса, а ујутро хлеба до миле воље, јер је Господ чуо како му приговарате. Ви, наиме, не гунђате против нас, него против Господа.“
15 Он је слика невидљивога Бога,
он је Првенац, Владар над свим створењем.
16 Јер по њему је створено све
што је на небу и на земљи,
било видљиво или невидљиво,
било престоли, или господства,
било главарства или власти;
све је створено његовим посредством и за њега.
17 Он постоји пре свих ствари
и по њему све има своје постојање.
18 Он је и глава тела, Цркве;
он је Почетак;
он је Првенац из мртвих устао,
да би у свему био први.
19 Јер се Богу свидело да у њему настани
сву своју пунину,
20 те да његовим посредством
помири са собом све,
било на земљи, било на небу,
створивши мир његовом крвљу проливеном на крсту.
21 Некада сте и ви били отуђени од Бога и у непријатељству са њим, чинећи зло мишљу и делом. 22 Али сада вас је Бог измирио смрћу Христовог људског тела, да би вас довео пред себе свете, без мане и беспрекорне. 23 Само морате остати утемељени и чврсти у вери, непољуљани у нади коју сте стекли чувши Радосну вест. Тој Радосној вести, која је проповедана свакоме на свету, постао сам служитељ ја, Павле.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.