Revised Common Lectionary (Complementary)

131 О, Господе, не горди се срце моје!
    Очи моје нису узносите.
Не пружам се за великим,
    ни за нечим мени недосежним.
² Ево, душу сам смирио и утишао
    као одојче код мајке своје,
    као одојче у мени је душа моја.

31 Тешко онима који силазе у Египат по помоћ,
    и наду у коње полажу,
и у кола се уздају многа,
    и у коњанике врло јаке,
а не гледају с поуздањем у Светитеља Израиљева,
    а не траже Господа.
² Ипак, он је мудар и навалиће зло,
    и неће преиначити што је рекао,
те ће устати против дома зликовачког
    и против помоћи од преступника.
³ Египћанин је човек, он није Бог;
    коњи његови су месо, они нису дух.
Када Господ испружи руку своју,
    посрнуће онај који помаже
    и пашће онај коме он помаже
    – сви заједно ће пропасти.

„Као што лав или лавић
    над пленом својим режи,
и онда кад на њега повиче пастира мноштво,
    он се не плаши од гласова њихових,
нити он стрепи од граје њихове –
    тако ће Господ над војскама
сићи да се бори
    за гору Сион, за узвишење њено.
⁵ Како птица крилима,
    тако ће Господ над војскама Јерусалим заклањати,
заклон бити, избавити,
    поштедети и спасти.“

⁸ „Асирац ће пасти од мача што није од људи,
    прождераће га мач што није од човека.
Он ће од мача бежати,
    а младићи његови ће бити под насиљем.
⁹ Ужаснут, оставиће своју тврђаву;
    његови главари ће се престравити под заставом –
тако је рекао Господ,
    његова је ватра на Сиону,
    и његова је пећ у Јерусалиму.“