Revised Common Lectionary (Complementary)
Анин хвалоспев
2 Ана се затим помолила овим речима:
„Весели се моје срце у Господу,
Подиже се рог[a] мој у Господу.
Уста моја ликују над душманима мојим,
јер се радујем твојему спасењу.
2 Нико није свет као што је Господ;
нема никог осим тебе,
и нема Стене као што је Бог наш.
3 Не множите речи узносите,
нек из ваших уста охолост не излази,
јер Господ је Бог Свезнајући,
он просуђује дела човекова.
4 Лук се ломи јунацима,
а посрнули се опасују снагом.
5 Некад сити за хлеб се унајмљују,
а некад гладни не гладују више.
Нероткиња рађа седморо,
а мајка многих синова сахне.
6 Господ усмрћује и оживљује,
у Свет мртвих[b] спушта и оданде подиже.
7 Господ даје сиромаштво и богатство,
понижује и узвисује.
8 Сиромаха диже из прашине,
из буњишта диже убогога,
да их посади с племићима,
и додели им почасна места.
Јер Господњи су ступови земље,
на њима је основао васељену.
9 Он чува стопе својих верних,
а опаки ће пропасти у тами,
јер снагом човек неће надвладати.
10 Пропашће они што се противе Господу,
Господ ће на њих загрмети с небеса.
Он ће судити крајевима земље,
своме цару он ће дати снагу,
узвисиће рог помазанику своме.“
2 Ово је извештај о Јаковљевој породици.
Јосиф, младић од седамнаест година, је чувао стада свога оца са синовима Вале и Зелфе, које су биле жене његовог оца. Јосиф је њиховом оцу подносио лоше извештаје о њима.
3 Израиљ је Јосифа волео више од свих својих синова, јер му се овај родио под старост. Зато му је направио дугачку одору с рукавима[a]. 4 Његова браћа су приметила да га њихов отац више воли него ли иједног од њих, па су га толико замрзели да нису могли ни да га поздраве.
5 Једном је Јосиф уснио сан и испричао га својој браћи, због чега су га они још више замрзели. 6 „Послушајте, молим вас – рекао је Јосиф – сан који сам уснио. 7 Везујемо ми жито у снопље насред поља, кад се наједном мој сноп дигне и усправи. Уто се ваши снопови окупе око мога снопа и дубоко му се поклоне.“
8 Његова браћа му рекоше: „Да не мислиш да се зацариш над нама? Да нећеш, можда, да владаш над нама?“ Због његових снова и због његових речи су га још више замрзели.
9 Јосиф је уснио још један сан и испричао га својој браћи: „Ево, уснио сам још један сан. Сунце, месец и једанаест звезда дубоко су ми се поклонили.“
10 Али, кад је испричао сан своме оцу и својој браћи, његов га отац укори: „Шта значи тај сан који си уснио? Зар ћемо доћи ја, твоја мајка и твоја браћа и до земље ти се клањати?“ 11 Његова браћа су му завидела, али је његов отац држао целу ствар на уму.
Исусови преци
1 Ово је родословна књига Исуса Христа – сина Давидовог, сина Авра̂мовог.
2 Авра̂м је имао сина Исака,
Исак Јакова,
Јаков је имао Јуду и његову браћу,
3 Јуда је са Тамаром имао Фареса и Зару,
Фарес је имао Есрона,
Есрон Арама,
4 Арам Аминадава,
Аминадав Насона,
Насон Салмона.
5 Салмон је са Рахавом имао Воза,
Воз са Рутом Овида,
Овид је имао Јесеја.
6 Јесеј је био отац цара Давида.
Давид је са Уријином женом добио Соломона.
7 Соломон је имао Ровоама,
Ровоам Авију,
Авија Асафа,
8 Асаф Јосафата,
Јосафат Јорама,
Јорам Озију,
9 Озија Јотама,
Јотам Ахаза,
Ахаз Језекију,
10 Језекија Манасију,
Манасија Амоса,
Амос Јосију.
11 Јосији су се родили Јехонија и његова браћа за време вавилонског изгнанства.
12 Јехонија је, после вавилонског изгнанства, имао Салатила,
Салатило Зоровавеља,
13 Зоровавељ Авијуда,
Авијуд Елијакима,
Елијаким Азора,
14 Азор Садока,
Садок Ахима,
Ахим Елијуда,
15 Елијуд Елеазара,
Елеазар Матана,
Матан Јакова,
16 Јаков Јосифа, који је био муж Марије, која је родила Исуса званог „Христос“.
17 Дакле, од Авра̂ма до Давида било је четрнаест колена, од Давида до вавилонског изгнанства четрнаест колена, и од вавилонског изгнанства до Христа такође четрнаест колена.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.