Revised Common Lectionary (Complementary)
Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога, када је пред Саулом побегао у пећину.
57 Смилуј ми се, Боже, смилуј ми се,
јер у теби душа моја уточиште тражи;
и у сени твојих крила уточиште тражим
док невоље прођу.
2 Вапим Богу Свевишњему,
Богу који ми све чини.
3 Посегнуће са небеса, спашће ме;
прекориће тог који ме гази; Села
послаће Бог милост своју и верност своју.
4 Душа ми је међу лавовима,
лежим међу прождрљивцима;
потомцима људи зуба ко копља и стреле,
језика као мача оштрог.
5 Нека си узвишен врх небеса, Боже;
слава твоја нек је над свом земљом.
6 Нози мојој спремили су мрежу,
душа ми се повила;
испред мене јаму ископаше
и у њу сами упадоше. Села
7 Срце ми је вољно, Боже,
срце ми је вољно, да ти певам,
и да ти свирам!
8 Пробуди се, биће моје;
будите се, о, лиро и харфо,
ја бих зору да пробудим.
9 О, Господе, хвалићу те међу народима,
славићу те међу туђинцима.
10 Јер велика је милост твоја; до небеса,
и до облака сеже верност твоја.
11 Нека си узвишен врх небеса, Боже;
слава твоја нек је над свом земљом.
Мудрост Авигејина
2 Био неки човек у Маону који је имао газдинство у Кармилу. Човек је био веома богат; имао је три хиљаде оваца, и хиљаду коза. Баш у то време је стригао своје овце у Кармилу. 3 Човек се звао Навал, а његова жена се звала Авигеја. Жена је била разборита и лепа, али је човек био тежак и зао; био је од рода Халевова.
4 Давид је у пустињи чуо да Навал стриже своје овце, 5 па је послао десет момака и рекао им: „Идите у Кармил. Кад дођете к Навалу поздравите га у моје име. 6 Реците: ’У здравље! Мир теби и твоме дому, и мир свему што имаш!
7 Чуо сам да стрижеш овце. Твоји пастири су боравили код нас, али ми им нисмо наудили, нити им је ишта нестало док су били у Кармилу. 8 Питај своје момке па ће ти рећи. Стога покажи благонаклоност према мојим момцима, јер смо дошли у свечан дан. Дај, молим те, својим слугама и своме сину Давиду што ти се нађе при руци.’“
9 Давидови момци су дошли, и пренели Навалу све те речи у Давидово име, па су причекали.
10 Навал одговори Давидовим слугама: „Ко је Давид? Ко је син Јесејев? Много је данас слугу који се одмећу од својих господара. 11 Зар да узмем свој хлеб, своју воду и своју стоку, коју сам заклао за људе који ми стрижу овце, да бих то дао људима о којима не знам одакле су?“
12 Давидови момци се окрену и врате путем којим су дошли. Кад су се вратили пренели су Давиду све те речи. 13 Тада Давид рече својим људима: „Нека свако припаше свој мач!“ Давид је такође припасао свој мач. За Давидом је отишло око четири стотине људи, а две стотине их је остало код опреме.
14 Тада је један од момака јавио Авигеји, Наваловој жени: „Ево, Давид је из пустиње послао гласнике да пожеле благослов нашем господару, а он их је нагрдио. 15 Ти људи су били веома добри према нама; нису нам наудили, нити нам је ишта нестало за све време док смо били у пољу близу њих. 16 Они су нам били као бедем и ноћу и дању, све време док смо били с њима напасајући овце. 17 Ти сад прими на знање и види шта ћеш да радиш, јер је одређена пропаст нашем господару и свем његовом дому. А с њим нико не може разговарати, јер је ништарија.“
18 Авигеја брзо узме две стотине хлебова, две мешине вина, пет зготовљених оваца, пет мерица[a] прженог жита, стотину гроздова сувог грожђа и две стотине колача од смокава, и натовари их на магарце. 19 Онда је рекла својим слугама: „Пођите испред мене а ја ћу доћи за вама.“ Своме мужу Навалу није ништа рекла.
20 Док је јашући на магарцу силазила заклоњена планином, у сусрет су јој долазили Давид и његови људи, тако да се сусрела с њима. 21 Давид је говорио у себи: „Узалуд сам чувао овоме све што има у пустињи. Ништа од свега што има није нестало. Сада ми је вратио зло за добро. 22 Нека Господ учини тако Давидовим непријатељима и још више, ако Навалу до јутра оставим на животу и једно мушко од свега што има.“
О суђењу пред многобошцима
6 Ко се од вас усуђује, кад има спор с другим, да иде на суд пред неправедне, уместо да спор реши међу светима? 2 Зар не знате да ће свети судити свету? Па када ћете већ судити свету, нисте ли дорасли томе да пресудите у сасвим малим споровима? 3 Зар не знате да ћемо ми судити анђелима? А да не говоримо о световним стварима! 4 А ви када имате световне спорове, постављате за судије оне који су најнезнатнији у цркви! 5 Говорим ово на вашу срамоту. Зар међу вама нема ниједног мудрог који би био у стању да пресуди међу својом браћом? 6 Уместо тога, брат се суди с братом, и то пред невернима.
7 Мана вам је већ и то што се судите међу собом. Зашто радије не претрпите неправду? Зашто радије не прегорите штету? 8 Уместо тога, ви чините неправду и штету, и то браћи.
9 Зар не знате да неправедници неће имати учешћа у Царству Божијем? Не варајте се; ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни женскасти, ни педерасти[a], 10 ни лопови, ни похлепни, ни пијанице, ни псовачи, ни разбојници неће имати учешћа у Царству Божијем. 11 Неки од вас су били овакви, али сте се опрали, и посветили, и оправдали се у име Господа Исуса Христа и деловањем Духа Бога нашега.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.