Revised Common Lectionary (Complementary)

Јаков се рве с Богом

²² Те ноћи Јаков устане, узме своје две жене и своје две слушкиње и своје једанаесторо деце, па пређе Јавок преко газа^[a]. ²³ Након што их је пребацио преко газа, пребацио је и сву своју имовину. ²⁴ Јаков је остао са̂м, и тада се неки човек рвао с њим све до у освит зоре. ²⁵ Кад је видео да не може да савлада Јакова, угануо му је зглоб при куку, тако да се Јакову ишчашио кук док се рвао с њим. ²⁶ Тада човек рече: „Пусти ме, јер свиће зора!“

„Нећу те пустити док ме не благословиш!“ – одврати Јаков.

²⁷ Човек га упита: „Како ти је име?“

„Јаков“ – одговори.

²⁸ Онда човек рече: „Више се нећеш звати Јаков, него ’Израиљ’^[b], јер си се борио и са Богом и са људима, али си надвладао.“

²⁹ Затим је Јаков запитао: „Реци ми, молим те, своје име.“

„Зашто ме питаш за моје име?“ – одговорио је. Ту га је затим благословио.

³⁰ Јаков је то место назвао „Фануил^[c]“, јер је рекао: „Видео сам Бога лицем у лице, али сам остао жив.“

³¹ Сунце је грануло док је Јаков пролазио Фануил. Храмао је због свога кука.

Песма поклоничка.

¹⁴ Но, ти се држи онога што си научио и у шта си уверен, будући да знаш од кога си се научио. ¹⁵ Ти, наиме, од малена познајеш Света писма, која ти могу дати мудрост која води к спасењу посредством вере у Христа Исуса. ¹⁶ Све Писмо је богонадахнуто, те корисно за поуку, за саветовање, за поправљање, за одгајање у праведности, ¹⁷ тако да човек Божији буде врстан, спреман за свако добро дело.

4 Заклињем те пред Богом и Христом Исусом, који ће судити живима и мртвима, и његовим доласком, и његовим Царством: ² проповедај реч, устрај и кад је згода и кад је незгода, опомени, укори и охрабри с пуно стрпљења и поуке. ³ Јер, доћи ће време када људи неће подносити здраво учење, него ће сходно својим жељама окупљати око себе учитеље да им голицају уши, ⁴ те одбијати да слушају истину окрећући се бајкама. ⁵ А ти буди трезвен у свему, поднеси патњу, изврши дужност проповедника Радосне вести, доврши потпуно своју службу.

Прича о истрајној удовици

18 Онда им је Исус испричао причу о томе како увек треба да се моле и да не посустају. ² Рекао је: „У једном граду живео неки судија. Бога се није бојао, нити је за људе марио. ³ У истом граду живела је и нека удовица. Она је дошла к њему и рекла: ’Одбрани ме од мог тужитеља!’

⁴ Он дуго није хтео да то учини, али напокон рече: ’Иако се не бојим Бога, нити марим за људе, ⁵ ипак ћу одбранити ову удовицу, јер ми додијава. Иначе ће ме излудети ако настави да долази.’“

⁶ Господ рече: „Слушајте шта каже неправедни судија! ⁷ Неће ли Бог одбранити своје изабране који му вапе дању и ноћу? Хоће ли оклевати? ⁸ Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али кад Син Човечији дође, хоће ли наћи веру на земљи?“