Revised Common Lectionary (Complementary)
Давидов.
37 Не жести се због злотвора,
не завиди оним што неправду чине.
2 Јер ће попут траве брзо да увену,
ко зелено биље осушиће се.
3 У Господа се уздај и чини добро,
пребивај на земљи и верношћу напасај се.
4 Радуј се у Господу
и даће ти по жељама срца твога.
5 Господу препусти пут свој,
поуздај се у њега и он ће учинити:
6 праведност ће твоју попут светла да изведе,
и правду твоју попут поднева.
7 Умири се пред Господом,
ишчекуј га са стрпљењем;
не жести се на онога што му добро иде на његовом путу,
на човека који сплиће сплетке.
8 Од јарости суздржи се
и гнева се окани;
не жести се,
то само зло доноси.
9 Јер, зликовце ће истребити,
а земљу ће наследити они што Господа очекују.
Прва опомена Ахазу: најезда са севера
7 У дане Јудиног цара Ахаза, сина Јотама, сина Озијина, подигоше се арамејски цар Ресин и израиљски цар Фекај, син Ремалијин, да ратују против Јерусалима, али нису могли да га освоје.
2 Тада су дојавили династији Давидовој говорећи: „Арамејци су се улогорили у Јефремовој области.“ И задрхтало је срце њихово и срце народа њиховог као кад шумско дрвеће задрхти због ветра.
3 Онда је Господ рекао Исаији: „Изађи да сретнеш Ахаза, ти и син твој Сеар-Јасув, на крај водовода Горњег језера на путу за Бељарево поље, 4 и реци му: ’Пази и буди спокојан и не бој се! И срце твоје нека се не плаши од ова два угарка задимљена, због распаљеног гнева Ресина и Арама и због сина Ремалијина, 5 ни зато што су се заверили против тебе на зло Арам и Јефремовци и син Ремалијин, те говоре: 6 „Кренимо на Јуду и опколимо је и освојимо за себе, и зацаримо усред ње за цара сина Тавеиловог.“ 7 Говори Господар Господ:
„То се збити неће,
и то бити неће!
8 Зато што Арамом Дамаск господари,
а Дамаском Ресин господари,
и кроз шездесет пет година
биће разорени Јефремовци као народ;
9 а Јефремовцима Самарија господари,
а Самаријом син Ремалијин господари;
ако не верујете,
нећете се одржати.“’“
Два јерихонска слепца
29 Кад су излазили из Јерихона, пође за њим силан народ. 30 Уто, два слепца која су седела крај пута, чувши да Исус пролази, повикаше: „Смилуј се на нас, Господе, Сине Давидов!“
31 Народ их је ућуткивао, али они још јаче повикаше: „Смилуј се на нас, Господе, Сине Давидов!“ 32 Исус стаде, позва их и рече: „Шта желите да вам учиним?“
33 Они му рекоше: „Господе, дај да прогледамо!“ 34 Исус се сажали на њих, дотаче њихове очи и они одмах прогледаше. Потом су кренули за њим.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.