Revised Common Lectionary (Complementary)

³ Нек затре Господ усне превртљиве,
    нек истреби језик хвалисави.
⁴ „Наш је језик, наша снага“ – кажу,
    „усне су нам наша узданица.
    Ко ће онда да влада над нама?“

⁵ „Ради сиромаха што су потлачени,
    и убогога што стење под муком,
ја ћу сад устати – говори Господ –
    спасење му дати за којим уздише.“
⁶ Речи Господње чисте су речи,
    сребро каљено у пећи од глине,
    седам пута оне су топљене.

⁷ Ти ћеш их, о, Господе, сачувати,
    заувек нас штитити од тог нараштаја.
⁸ Опаки се неспутано шире унаоколо,
    кад се зло велича међу потомцима људи.

¹⁰ За злом жуди душа злотвора,
    самилост му ближњи његов не види у оку.

¹¹ Казни подругљивца, па ће лаковерни постати мудар,
    поучи разумног и схватиће поуку.

¹² Свеправедни мотри на кућу злога,
    он обара зле у пропаст.

¹³ Ко затвара ухо своје од плача убогог
    и са̂м ће плакати, а услишен неће бити.

¹⁴ Тајни поклон љутњу утишава
    и мито у недрима поголему срџбу.

¹⁵ Праведнику је радост да ради по правди,
    а језа је за оне што неправду раде.

¹⁶ Човек што залута с пута разумнога
    завршиће у друштву покојних.