Revised Common Lectionary (Complementary)

¹⁵ Гледај! Данас постављам пред тебе живот и смрт, срећу и несрећу. ¹⁶ Јер, ја ти данас заповедам да волиш Господа, Бога свога, да следиш његове путеве и држиш његове заповеди, уредбе и прописе, да би живео, те да би те умножио Господ, Бог твој, и да би те благословио у земљи у коју улазиш да је заузмеш.

¹⁷ Али ако се твоје срце одврати, ако не будеш слушао, него застраниш и будеш се клањао другим боговима и служио им, ¹⁸ кажем вам данас да ћете сигурно пропасти. Нећете дуго живети у земљи, у коју, прелазећи преко Јордана, улазиш да је заузмеш.

¹⁹ Данас позивам небо и земљу за сведоке, да сам поставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство. Стога изаберите живот, да живите ви и ваше потомство, ²⁰ волећи Господа, Бога свога, слушајући његов глас, и држећи се њега. Јер он је твој живот и дужина твојих дана, да би могао да боравиш у земљи за коју се Господ заклео твојим оцима, Авра̂му, Исаку и Јакову, да ће им је дати.

Књига Прва

Псалми 1–41

¹ Од Павла, сужња ради Христа Исуса, и од брата Тимотеја, нашем сараднику, вољеном Филимону, ² сестри Апфији, и нашем саборцу Архипу, као и целој цркви која се окупља у твоме дому.

³ Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.

⁴ Увек захваљујем своме Богу кад те спомињем у својим молитвама. ⁵ Слушам, наиме, о твојој љубави коју имаш према целом Божијем народу и о твојој вери у Господа Исуса. ⁶ Молим се да твоје учешће у заједничкој вери постане делотворно кроз дубље разумевање сваког благослова који имамо у нашем заједништву с Христом. ⁷ Имао сам, наиме, много радости и утехе од твоје љубави, брате, што си окрепио срца светих.

Павлова молба за Онисима

⁸ Стога, имам пуну слободу у Христу да ти заповедим шта си дужан да чиниш. ⁹ Али зато што те волим радије ћу те молити, такав какав сам, старац Павле, а сада и сужањ ради Христа. ¹⁰ Молим те за моје дете Онисима, коме сам постао духовни отац у тамновању. ¹¹ Он ти је некад био некористан, али сада је и теби и мени постао користан^[a]. ¹² Шаљем ти га натраг, њега, срце моје. ¹³ Хтео сам да га задржим код себе да ми уместо тебе послужи за време мог тамновања ради Радосне вести. ¹⁴ Ипак, нисам ништа хтео да чиним без твога пристанка, да твоје добро дело не буде од морања, него од добре воље. ¹⁵ Јер можда је баш зато и био одвојен од тебе на кратко, да би га добио заувек, ¹⁶ али не више као роба, него много више од роба, као вољеног брата. Он је и мени нарочито драг, али је теби дражи, и као човек и као брат у Господу.

¹⁷ Према томе, ако ме сматраш за друга, прихвати га као мене самог. ¹⁸ Ако те је оштетио или ти нешто дугује, то стави на мој рачун. ¹⁹ Ја, Павле, лично потписујем: ја ћу платити; да не помињем да и себе самог дугујеш мени. ²⁰ Да, брате, хајде да од тебе имам какве користи ради Господа; окрепи моје срце у Христу.

²¹ Ово сам ти написао уздајући се у твоју послушност, јер знам да ћеш учинити и више од онога што тражим.

Цена следбеништва

²⁵ Једном, док је велико мноштво народа путовало с Исусом, он се окрену према њима и рече им: ²⁶ „Ко долази к мени, а није му омрзао његов отац и мајка, жена и деца, браћа и сестре, па и сопствени живот, не може да буде мој ученик. ²⁷ Ко не носи свој крст и не следи ме, не може да буде мој ученик.

²⁸ Ако неко од вас хоће да зида кулу, он прво седне и прорачуна колики ће бити трошак, да види има ли довољно да заврши. ²⁹ У противном, поставиће темељ, а неће моћи да доврши градњу. Сви који то виде, ругаће му се ³⁰ и говорити: ’Овај човек је почео да зида, а није могао да заврши!’

³¹ Или који цар иде у рат против другог цара, а да прво не седне и размотри може ли да се са десет хиљада војника одупре ономе који иде на њега са двадесет хиљада? ³² Ако не може, послаће изасланике моћнијем цару док је овај још далеко, да разговарају о миру. ³³ Према томе, сваки од вас ко се не одрекне свега што има, не може да буде мој ученик.