Revised Common Lectionary (Complementary)

Хоровођи. Давидов Псалам.

³⁴ Слуга је почео да прича: „Ја сам Авра̂мов слуга. ³⁵ Господ је обилато благословио мога господара, те је постао богат. Дао му је оваца и говеда, сребра и злата, слугу и слушкиња, камила и магараца. ³⁶ Сара, жена мога господара, му је родила сина у његовој старости, коме је дао сву своју имовину. ³⁷ Мој ме је господар заклео, рекавши: ’Не узимај за жену моме сину неку девојку од Хананејаца, у чијој земљи живим. ³⁸ Него иди к породици мога оца, к мојој родбини, да нађеш жену за мога сина.’

³⁹ Ја сам онда упитао свога господара: ’А шта ако жена неће да пође са мном?’

⁴⁰ Он ми одговори: ’Господ, чији пут следим, послаће свог анђела с тобом, и учинити твој пут успешним, па ћеш довести жену за мога сина од моје родбине, из породице мога оца. ⁴¹ Заклетве ћеш бити разрешен кад одеш к мојој родбини. Ако ти они не дају девојку, онда те моја заклетва више не обавезује.

⁵⁰ Тада Лаван и Ватуило одговоре: „Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо рећи ни да ни не. ⁵¹ Ево, Ревека је ту: узми је и иди, па нека буде жена твоме господару, како је Господ рекао.“

⁵² Кад је Авра̂мов слуга чуо ове речи, поклонио се Господу лицем до земље. ⁵³ Слуга је онда извадио златног и сребрног накита, и хаљина, па их дао Ревеки. Њеној браћи и мајци је такође дао драгоцене дарове. ⁵⁴ Затим су он и његови сапутници јели и пили, па су преноћили тамо.

Кад су ујутро устали, слуга рече: „Допустите ми да се вратим своме господару.“

⁵⁵ Али њен брат и њена мајка му рекоше: „Нека девојка остане с нама још десетак дана; онда можеш да идеш.“^[a]

⁵⁶ Али он им рече: „Не задржавајте ме, кад је Господ већ учинио мој пут успешним. Пустите ме да идем к своме господару!“

⁵⁷ А они рекоше: „Позовимо девојку и упитајмо је шта она мисли.“ ⁵⁸ Позвали су девојку и упитали је: „Да ли хоћеш да пођеш са овим човеком?“

Она одговори: „Хоћу.“

⁵⁹ Тако они отпреме своју сестру и њену дојиљу са Авра̂мовим слугом и његовим људима. ⁶⁰ Онда су благословили Ревеку овим речима:

⁶¹ Онда су Ревека и њене слушкиње устале, узјахале камиле, те пошле за слугом. Слуга је преузео Ревеку и отишао.

⁶² А Исак се управо вратио из Вир Лахај Роја; он је, наиме, живео у области Негева. ⁶³ Предвече је изашао у поље да се прошета.^[b] Подигне он поглед, кад оно, долазе камиле. ⁶⁴ И Ревека је подигла поглед. Кад је видела Исака сишла је с камиле ⁶⁵ и упитала слугу: „Ко је тај човек што нам пољем долази у сусрет?“

Слуга одговори: „То је мој господар.“ Она је тада узела вео и покрила лице.

⁶⁶ Затим је слуга испричао Исаку све што је учинио. ⁶⁷ Исак је тада увео Ревеку у шатор своје мајке, Саре, и оженио се њоме. Она му је постала жена и он ју је волео. Тако се Исак утешио за својом мајком.

Нова заповест

⁷ Вољени моји, не пишем вам неку нову заповест, него стару заповест коју сте имали од почетка. Та стара заповест је порука коју сте чули. ⁸ Но, ипак вам пишем нову заповест, која се обистињује у њему и у вама. Јер, тама пролази, а истинита светлост већ светли.

⁹ Ако неко каже да је у светлости, а мрзи свога брата, и даље је у тами. ¹⁰ Ко воли свог брата остаје у светлости, те није узрок његовом посртању. ¹¹ Међутим, ко мрзи свога брата, у тами је и по тами се креће, и не зна куда иде, јер му је тама заслепела очи.