Revised Common Lectionary (Complementary)

² Кажем Господу:
    „Ти си мој Господ,
    без тебе ми нема добра.“
³ Узвишени су свети у земљи,
    у њима ми је сва милина.
⁴ Многе муке стижу оне,
    што за другим боговима хрле.
Зато нећу њима крвне жртве лити,
    нити ће ми усне призивати им име.

⁵ Господ ми је баштина, моја чаша;
    ти чврсто држиш мој део.
⁶ Земља ми је дана на пријатном месту;
    како ли је дивна моја баштина!
⁷ Благосиљам Господа који ме саветује,
    и у ноћно доба опомиње ме нутрина.
⁸ Господ ми је увек пред очима.
    Пошто ми је он са десне стране,
    ништа мене уздрмати неће.

⁹ Зато ми је срце усхићено,
    а биће моје томе се радује;
    цело моје тело почива спокојно,
¹⁰ што ми душу нећеш препустити Свету мртвих,
    нити дати да твој верни трули.
¹¹ Стазу живота ти си ми открио,
    пун радости пред тобом ћу бити.
    Вечне су дивоте у твојој десници!

¹⁵ Угојио се Јешурун^[a],
    узјогунио се,
усалио си се, окрупњао и наситио,
    оставио је Бога који га је начинио,
    отпао је од Стене свога спасења.
¹⁶ Боговима туђим љубомору му изазваше,
    и идолима одвратним гнев му распалише.
¹⁷ Злодусима, а не Богу, жртве су приносили,
    боговима које нису познавали,
    боговима новим, скоро приспелим,
    које преци ваши познавали нису.
¹⁸ Занемарио си Стену која те је зачела,
    заборавио Бога, који те је родио.

¹⁹ Видео је то Господ, па их је одбацио,
    јер синови га и ћерке разгневише.
²⁰ Тада рече: „Своје лице ћу од њих сакрити,
    да видим како ће свршити;
јер нараштај су они изопачени,
    деца која немају верности.
²¹ На љубомору су ме изазвали,
    богом који Бог није,
разгневили ме својим ништавилима.
    Зато ћу их учинити љубоморним
народом који није народ,
    раздражићу их народом безумним.
²² Јер, мој гнев је ватру запалио,
    и гореће све до дубина Света мртвих^[b];
прогутаће и земљу и плод њен,
    спалиће темеље горске.

²³ Стога, невоље ћу на њих згрнути,
    на њих ћу своје одапети стреле.
²⁴ Глад ће их похарати,
    сатрће их пошасти и љуте заразе!
Чељусти зверске на њих ћу послати,
    с отровом гмизаваца што пузе у прашини.
²⁵ Напољу ће мач узимати децу,
    а унутра ће ужас обузимати
како момка, тако и девојку,
    како дојенче, тако седу главу.
²⁶ Рекао бих: ’У прах ћу их смрвити,
    њих ћу избрисати из сећања људи’,
²⁷ да ми није до гневнога непријатеља:
    душмани би се њихови могли преварити,
говорећи: ’Наша их је рука надјачала,
    све то Господ није учинио.’“

³⁹ Видите сада да сам ја онај,
    и да другог бога поред мене нема.
Ја усмрћујем и ја оживљујем,
    ја рањавам и ја зацељујем;
    из моје се руке нико не избавља.
⁴⁰ Дижем своју руку према небу и кажем:
    Не био ја жив до века,
⁴¹ ако не наоштрим мач свој сјајни,
    да суд узмем у своје руке,
да одмаздом вратим душманима,
    и отплатим онима који мене мрзе.
⁴² Своје стреле напојићу крвљу,
    мач мој најешће се меса:
    крвљу покланих и заробљених,
и дугокосим главама
    челника душманских.“

⁴³ Радујте се, пуци, народе његов,
    јер крв ће слугу својих осветити,
одмаздом ће узвратити својим душманима,
    и откупиће своју земљу и свој народ.