Revised Common Lectionary (Complementary)
19 Не удаљуј се од мене, Господе,
снаго моја, пожури ми у помоћ,
20 душу моју избави од мача,
и мој живот од канџи паса.
21 Избави ме од лавље чељусти,
и од рогова биволових!
22 А ја ћу причати о твом имену браћи својој,
хвалићу те усред збора.
23 Хвалите Господа, ви што га се бојите,
славите га, све семе Јаковљево,
сав род Израиљев, нек од њега стрепи!
24 Јер патњу угњетеног није презрео,
нити му је постала одвратна,
није своје лице сакрио од њега,
него му је вапај услишио.
25 О теби ћу певати на великом збору,
испунићу завете своје пред онима који га се боје.
26 Понизни ће јести и бити сити,
хвалиће Господа који га траже.
Нека срца ваша живе довека!
27 Сетиће се и вратити Господу,
сви крајеви земаљски,
пашће ничице пред тобом
сва племена народа.
28 Јер Господње је Царство,
он влада над народима.
57 Праведник гине
и никога то не узбуђује.
И смерни људи бивају одвођени
и нико не разабире
да праведник бива одведен пред зло,
2 да уђе у мир.
Почивају на лежајима својим
ко је ишао исправно.
3 „А сад се примакните амо,
синови гатарини,
потомство прељубничко, смрдљиво.
4 Над ким се шегачите?
Над ким се бекељите?
Плазите језик?
Нисте ли ви деца бунтовна,
потомство лажљиваца,
5 који се успаљују међу храстовима,
под сваким дрветом зеленим,
жртвујући децу по долинама,
под каменим раселинама?“
Пророк тугује због идолопоклонства
6 „На вододерини твоја је рака.
Оне, оне су твоји међаши.
Управо њима изливаш жртве наливне,
спаљујеш житну жртву.
Зар оне да ми се свиде?
7 На гору високу и уздигнуту
свој си лежај поставила,
па си се тамо попела
да кољеш жртву закланицу.
8 Уз врата и довратке
свој си запис поставила.
Далеко од мене си разоткрила
и на висине лежај свој наместила,
те се погађала са онима које волиш
да легнеш с њима, да осетиш снагу.
9 И ходочастиш цару у помазању,
и умножаваш своја мира;
и послала си своје известиоце издалека
и спустила до Света мртвих.
10 Изнурила си себе многим путовањима својим.
Ниси рекла: ’То је таштина!’
Стекла си јакост нову,
зато ослабила ниси.
11 Па кога си се уплашила и побојала,
те си слагала?
И ниси се мене сетила,
ниси себи на срце ставила.
Нисам ли ја ћутао и од века,
па се мене побојала ниси?
12 Ја ћу објавити твоју правду,
и дела ти твоја користити неће.
13 Кад завичеш, нека те изведу чете твоје.
А све њих ће ветар однети, таштина узети.
Међутим, који се у мене уздају
земљу ће баштинити
и моју свету гору поседовати.“
Улога Закона
15 Браћо, дајем вам пример из људског искуства; кад неко остави пуноправни тестамент, нико не може да га поништи, нити да му дода нешто. 16 Бог је, дакле, дао обећања Авра̂му и његовом потомству. Не каже „и потомцима“, у множини, него у једнини: „твоме потомству“, а то је Христос. 17 Тиме желим да кажем следеће: Бог је склопио савез са Авра̂мом, али Закон који је дошао четири стотине тридесет година након тога не поништава тај савез, нити укида његова обећања. 18 Јер, ако се наследство стиче вршењем Закона, онда више не потиче од обећања. Али Бог је дао наследство Авра̂му на основу обећања.
19 Чему онда служи Закон? Придодан је да покаже шта је преступ, док не дође Авра̂мов потомак коме је обећање дано, и уведен посредством анђела преко посредника. 20 Међутим, посредника нема где је само један, а Бог је један.
21 Противи ли се, дакле, Закон Божијим обећањима? Никако! Јер ако је Закон, који је дан, био у стању да донесе живот, онда би праведност долазила од Закона. 22 Али Писмо је прогласило све људе грешницима, да се на основу вере у Исуса Христа да̂ оно што је обећано онима који верују.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.