Revised Common Lectionary (Complementary)

Priznanje i oprost

Davidov »maskil«^[a].

²⁸ Ahimaas vikne kralju: »Sve je u redu!« Poklonio se pred kraljem do zemlje i rekao: »Slava tvom BOGU! Porazio je tvoje neprijatelje, moj gospodaru i kralju.«

²⁹ Kralj je pitao: »Je li mladi Abšalom dobro?«

Ahimaas odgovori: »Baš kad me Joab slao k tebi, vidio sam metež, ali ne znam što je bilo.«

³⁰ Tada mu je kralj rekao: »Stani ovdje i čekaj.«

Ahimaas je stao sa strane i čekao.

³¹ Tada je stigao Kušanin: »Vijest za moga gospodara i kralja! BOG je danas kaznio tvoje protivnike!«

³² A kralj ga upita: »Je li mladi Abšalom dobro?«

Kušanin mu odgovori: »Neka svi tvoji neprijatelji, moj gospodaru kralju, i svi koji ti žele zlo, prođu kao taj mladić!«

³³ Kralj je bio duboko potresen. Popeo se na zidine grada i zaplakao.

Naricao je: »O moj sine Abšalome! Sine moj, da sam barem ja poginuo umjesto tebe! O Abšalome, sine moj, sine moj!«

Joab prekorava Davida

19 Joabu su javili da kralj plače i tuguje za Abšalomom.

² Radost pobjede pretvorila se u žalost za sve. Svi su čuli da kralj tuguje za sinom. ³ Vojska se toga dana u tišini vratila u grad, kao što se vraćaju poraženi.

⁴ Kralj je pokrio lice i ridao iz svega glasa: »Sine moj, Abšalome! Abšalome, sine moj, sine moj!«

⁵ Joab je došao u kraljevu kuću i rekao mu: »Danas si ponizio sve svoje vojnike, a oni su spasili živote tebi i tvojoj djeci, tvojim ženama i ženama ropkinjama. ⁶ Izgleda kao da voliš one koji te mrze, a mrziš one koji te vole. Danas si jasno pokazao da ti ništa ne znače tvoji zapovjednici i vojnici. Izgleda kao da bi ti bilo draže da je Abšalom preživio, a da smo svi mi pobijeni. ⁷ Izađi sad pred svoje ljude i ohrabri ih! Jer, zaklinjem ti se BOGOM, ako to ne učiniš, svi će te ljudi napustiti prije nego što prođe noć. A to će biti gore od svih nevolja koje su te do sada snašle.«

⁸ Kralj je tada otišao na gradska vrata^[a]. Vijest o tome brzo se proširila pa su se ljudi okupili pred kraljem, osim onih Izraelaca koji su pobjegli svojim kućama.

Isus ozdravlja nepokretnoga

(Mt 9,1-8; Mk 2,1-12)

¹⁷ Jednom, dok je poučavao, sjedili su s njim farizeji^[a] i učitelji Zakona^[b] koji su stigli iz svih gradova Galileje, Judeje i iz Jeruzalema. A Gospodinova je snaga bila s njim da iscjeljuje bolesne. ¹⁸ Tada su došli neki ljudi noseći na ležaju nepokretnog čovjeka. Pokušavali su ga unijeti i staviti pred Isusa, ¹⁹ ali ga zbog mnoštva nisu mogli unijeti pa su se popeli na kuću i kroz krov ga, na ležaju, spustili pred Isusa. ²⁰ Kad je Isus vidio njihovu vjeru, rekao je: »Prijatelju, grijesi su ti oprošteni!«

²¹ Na to su učitelji Zakona i farizeji u sebi počeli razmišljati: »Tko je ovaj što huli? Tko, osim Boga, može opraštati grijehe?«

²² No Isus je znao što misle i odgovorio im: »Zašto tako razmišljate? ²³ Što je lakše reći: ‘Grijesi su ti oprošteni’ ili ‘Ustani i hodaj’? ²⁴ Sin Čovječji ima vlast na Zemlji opraštati grijehe. Ako kažem ovom čovjeku: ‘Ustani i hodaj!’, znat ćete da uistinu imam vlast.« Zatim je rekao uzetome: »Govorim tebi, mladiću, ustani, uzmi svoj ležaj i idi kući!« ²⁵ Istoga je trena čovjek pred njihovim očima ustao, pokupio ležaj i otišao svojoj kući slaveći Boga. ²⁶ A svi su bili zadivljeni i veličali su Boga, govoreći puni strahopoštovanja: »Danas smo vidjeli čudesa.«