Revised Common Lectionary (Complementary)
Хоровођи. Давидов. Псалам. Песма.
68 Нека Бог устане,
нека се разиђу његови душмани!
Нека се разбеже пред њим они што га мрзе!
2 Развеј их попут дима развејаног;
нек пропадну зликовци пред Богом
као восак истопљен у ватри.
3 А праведни нека се радују,
нек пред Богом кличу,
нек ликују у весељу.
4 Певајте Богу,
певајте славопој његовом имену;
уздигните оног што на облацима јаше.
Његово је име Господ,
ускликните пред њим.
5 Отац сирочади и судија удовица –
то је Бог у свом светом Пребивалишту.
6 Бог усамљенима даје да у кући живе,
заточене води благостању,
а бунтовници боравиће у спарушеној земљи.
7 Боже, кад си ишао испред свог народа,
када си ступао пустињом, Села
8 земља се тресла, небеса су пљуштала,
пред Богом, Богом синајским,
пред Богом, Богом Израиљевим.
9 Боже, обиље си кише послао наследству своме;
уморно је оно било, а ти си га ојачао.
10 Живаљ твој се онде настанио,
снабдеваш убогог добрима својим, Боже.
19 Благословен да је Господ,
што терете наше дан за даном носи,
Бог нашег спасења. Села
20 Бог наш Бог је дела спасоносних,
од Господа Бога избављење је од смрти.
14 И зашто сада седимо?
Окупите се,
пођимо у утврђене градове
па да тамо изгинемо,
јер нас је Господ, наш Бог, одредио за пропаст.
Дао нам је да пијемо затровану воду
јер смо Господу згрешили.
15 Надали смо се миру,
али ничег доброг;
и времену здравља,
а оно страва.
16 Од Дана се још чуло рзање њихових коња,
а од њиштања њихових ждребаца тресла се земља.
Дошли су, похарали земљу
и све што је у њој,
и град и становнике у њему.
17 „Ево, шаљем на вас змије отровнице
против којих нема бајалице,
па ће вас уједати
– говори Господ.“
18 О, кад бих се насмејао!
Ал’ тужан сам и срце ме боли.
19 Гле, вапај ћерке мога народа
из земље далеке:
„Зар Господ није на Сиону?
Њен цар није ту?“
„Али зашто ме гневе њиховим идолима,
тим туђинским ништавилима?“
20 „И жетва је прошла
и лето је крају дошло,
а ми спасени нисмо!“
21 Разорило ме је разарање ћерке мога народа.
У црнини сам јер ме је грозота обузела!
22 Зар у Галаду нема мелема?
Зар тамо нема лекара?
Па зашто онда није оздравила
ћерка мога народа?
Исус враћа Јаирову ћерку у живот
40 Када се Исус вратио на другу обалу језера, народ га је срдачно дочекао, јер су га сви очекивали. 41 Дође и неки човек који се звао Јаир, старешина синагоге. Он клекну пред Исуса и замоли га да дође у његов дом. 42 Он је, наиме, имао ћерку јединицу од дванаест година, која је била на самрти.
Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. 43 Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од крварења. Она је сав свој иметак потрошила на лекаре, али ниједан није могао да је излечи. 44 Она му приђе с леђа и дотаче руб његове одеће. Крварење одмах престаде.
45 Исус упита: „Ко ме је дотакао?“
Како су сви порицали, Петар одговори: „Учитељу, то се народ око тебе гура!“
46 Али Исус рече: „Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је сила изашла из мене.“
47 Видевши да није остала непримећена, жена иступи дрхтећи, те паде ничице пред њега, и рече пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах оздравила. 48 Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром.“
49 Док је он још говорио, неко дође из куће Јаира, старешине синагоге, и рече Јаиру: „Твоја ћерка је умрла, не мучи више учитеља.“
50 Исус је то чуо, па је рекао Јаиру: „Не бој се, само веруј, и биће исцељена.“ 51 Када је дошао у кућу, никоме није дозволио да уђе унутра с њим, осим Петра, Јована, Јакова и девојчициних родитеља. 52 Сви су плакали и нарицали за њом. Исус рече: „Не плачите, није умрла, него спава.“
53 Сви су му се смејали, јер су знали да је умрла. 54 Исус узе њену руку и повика: „Девојчице, устани!“ 55 Њен дух се врати, те она одмах устаде, а Исус заповеди да јој дају нешто да једе. 56 Њени родитељи су били запањени, али им Исус заповеди да ником не говоре шта се догодило.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.