Revised Common Lectionary (Complementary)
Ускрсење Тавите
36 У Јопи је, опет, живела нека ученица по имену Тавита (што у преводу значи „Кошута“), која је увек чинила добра дела и помагала сиромашнима. 37 Баш у то време се разболела и умрла. Окупали су је и положили у собу на спрату. 38 Пошто је Лида била близу Јопе, ученици, чувши да је Петар тамо, послаше му два човека са молбом: „Дођи к нама без оклевања!“
39 Петар је устао и отишао са њима. Чим је стигао, одвели су га у горњу собу. Све удовице су стајале око њега; плакале су и показивале хаљине и огртаче које је Тавита израдила док је била са њима.
40 Тада је Петар све њих послао напоље, па је клекнуо и помолио се. Затим се окренуо према мртвом телу и рекао: „Тавита, устани!“ Она отвори очи, угледа Петра и седе. 41 Он је прихвати за руку и подиже је. Затим је позвао верујуће и удовице, и показао им је живу. 42 За ово су сазнали сви становници Јопе, те су многи од њих поверовали у Господа. 43 Петар је, пак, остао извесно време у Јопи код неког Симона кожара.
Псалам Давидов.
23 Господ је мени Пастир,
ни у чему ја не оскудевам.
2 На зеленој паши одмара ме,
води ме на воде починка.
3 Душу моју опоравља,
води ме стазама праведности,
ради свог имена.
4 Па да и долином смртне сене ходам,
нећу се бојати зла, јер си ти са мном;
штап твој и палица твоја дају ми утеху.
5 Ти простиреш сто преда мном
у присуству мојих душмана,
намазао си уљем главу моју,
и чаша се моја прелива.
6 Да, доброта и милост твоја
пратиће ме у све дане живота мога
и ја ћу становати у Дому Господњем
у данима многим.
Непрегледно мноштво народа
9 Затим сам видео мноштво људи, које нико није могао да изброји. Било их је од сваке народности, племена, народа и језика. Стајали су пред престолом и пред Јагњетом обучени у белу одећу и са палмама у својим рукама. 10 Они громко ускликнуше:
„Спасење припада нашем Богу
који седи на престолу и Јагњету!“
11 А сви анђели, старешине и четири бића који су стајали око престола, падоше ничице на земљу пред престолом, па се поклонише Богу, 12 говорећи:
„Амин! Благослов и слава,
мудрост и захвалност,
част, сила и снага,
припадају нашем Богу, од сад и довека.
Амин!“
13 Тада ме један од старешина упита: „Знаш ли ко су ови у белој одећи и одакле долазе?“
14 Ја му одговорим: „То ти знаш, господине мој.“
Он ми рече: „То су они што су прошли кроз велике невоље. Они су опрали своју одећу и избелили је Јагњетовом крвљу. 15 Зато стоје пред Божијим престолом и даноноћно служе Богу у његовом храму. А онај који седи на престолу настаниће се међу њима. 16 Они никад више неће бити гладни ни жедни, и неће их пећи сунце, нити икаква жега, 17 јер ће Јагње, које је насред престола, бити њихов Пастир. Оно ће их водити на изворе воде живота, а Бог ће обрисати сваку сузу са њихових очију.“
22 У Јерусалиму се тада славио празник Посвећења храма. Била је зима. 23 Исус је ходао у храму Соломоновим тремом. 24 Тада га окружише Јевреји и рекоше му: „Докле ћеш нас држати у неизвесности? Реци нам отворено ако си ти Христос!“
25 Исус им одговори: „Ја сам вам рекао, али ви не верујете. Дела која чиним у име свога Оца говоре ми у прилог. 26 Ви, ипак, не верујете, јер не припадате мојим овцама. 27 Моје овце слушају мој глас. Ја их познајем и оне иду за мном. 28 Ја им дајем вечни живот, те неће никада пропасти, нити ће их ико отети из моје руке. 29 Отац мој, који ми их је дао, већи је од свега и нико не може да их отме из руке мога Оца. 30 Ја и Отац једно смо.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.