Revised Common Lectionary (Complementary)

¹⁹ Саул је био с њима и са свим израиљским људством у долини Или ратујући против Филистејаца.

²⁰ Давид порани ујутро, остави стадо чувару и оде како му је заповедио његов отац Јесеј. Дошао је у табор баш кад је војска изашла у бојни ред и подигла бојни поклик. ²¹ Израиљци и Филистејци су сврстали своје борбене редове једни према другима. ²² Давид је оставио своје ствари код чувара опреме, па је отрчао до бојног реда; дошао је да упита браћу јесу ли добро. ²³ Док је он разговарао с њима, из филистејских редова је иступио изазивач, по имену Голијат из Гата, и изговорио исте речи као пре. А Давид је то чуо. ²⁴ Кад су га Израиљци видели, сви су побегли од њега, јер су се веома уплашили.

²⁵ Израиљци су говорили: „Јесте ли видели овог човека? Он излази да срамоти Израиља. Цар ће дати велико благо ономе ко га погуби. Даће му још и своју ћерку за жену, а дом његовог оца ослободиће од пореза.“

²⁶ Давид упита људе што су стајали с њим: „Шта ће добити човек који погуби овог Филистејца и скине срамоту с Израиља? И ко је тај необрезани Филистејац да срамоти бојне редове живога Бога?“

²⁷ Народ му одговори исто: „То ће се учинити за човека који га погуби.“

²⁸ Кад је Елијав, Давидов најстарији брат, чуо како он разговара с људима, разгневио се на Давида и рекао: „Зашто си дошао? Коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам ја твоју обест и злобу твога срца: ти си дошао да видиш битку!“

²⁹ Давид одговори: „Шта сам сад урадио? Зар се не сме рећи ни реч?“ ³⁰ Онда се окренуо од њега према неком другом и поновио исте речи. Народ му је одговорио исто као први пут.

³¹ Кад је народ чуо његове речи, јавили су Саулу, који је послао по њега.

³² Давид рече Саулу: „Нека ником не клоне срце због њега! Твој слуга ће изаћи на двобој са овим Филистејцем.“

Поновно прогонство апостола

¹⁷ Тада су се дигли Првосвештеник и све његове присталице из садукејске странке, и ван себе од зависти, ¹⁸ ухватили апостоле и бацили их у јавну тамницу. ¹⁹ Међутим, анђео Господњи је у току ноћи отворио врата тамнице, извео их и рекао им: ²⁰ „Идите у храм и проповедајте све о овом новом животу.“

²¹ Када су они то чули, ушли су у храм у рану зору и поучавали народ.

У међувремену су дошли Првосвештеник и његове присталице, сазвали састанак Великог већа са свим старешинама израиљског народа, и наредили да се апостоли доведу из тамнице. ²² Али, када су стражари отишли у тамницу, нису их тамо затекли, па су се вратили и рекли: ²³ „Врата ћелије су била добро закључана, а стражари су стајали пред вратима. Ипак, кад смо отворили врата, нисмо нашли никога.“ ²⁴ Кад су заповедник храмске страже и водећи свештеници чули овај извештај, били су у недоумици, питајући се шта је то могло да се догоди са њима.

²⁵ Тада је неко дошао и јавио им: „Ено, они људи које сте јуче бацили у тамницу стоје у храму и поучавају народ!“

Пред Великим већем

²⁶ Тада је заповедник храмске страже лично отишао са стражарима и одвео апостоле, али не присилно, јер су се плашили да их људи не каменују.