Revised Common Lectionary (Complementary)

² Заиста, у Светињи сам те видео,
    гледао ти и силу и славу.
³ Милост је твоја боља од живота,
    усне моје величаће тебе.
⁴ Зато ћу те благосиљати кроз живот свој,
    у име ћу твоје подизати руке своје.
⁵ Сита ће ми бити душа
    ко од сала и обиља;
са весељем на уснама
    уста моја прослављаће.

⁶ На постељи својој сетим те се,
    о стражама ноћним размишљам о теби.
⁷ Јер си ти помоћ моја
    у сенци крила твојих ја се веселим.
⁸ Уз тебе ми је душа прионула,
    десница ме твоја подржава.

³ „Сад, становници јерусалимски, и ви, људи Јудејци,
    ви будите судије на суду измеђ’ мене и мог винограда.
⁴ Шта још могох учинити за виноград мој,
    а да му нисам учинио?
Зашто? Ја се надах да ће родити грожђе,
    а он је изродио вињаге?
⁵ И сад да вам кажем
    шта ћу да учиним винограду своме:
плот ћу његов уклонити,
    нека га пустоше;
зид ћу његов развалити,
    нека га изгазе;
⁶ у пустош ћу га претворити,
    нити ће бити орезан, нити ће бити окопан;
    нека сав зарасте у бодље и у трње;
и облацима ћу забранити
    да над њим кишу пусте.“

⁷ Наиме, виноград Господа над војскама
    дом је Израиљев;
и људи Јудејци
    засад су његов премили.
Надао се он праву, а ето крвопролића;
    надао се праведности, а ето вапаја.