Revised Common Lectionary (Complementary)

30 Када је Рахиља видела да не може да рађа Јакову децу, постала је завидна на своју сестру. Рекла је Јакову: „Дај ми децу! Ако нећеш, ја ћу умрети!“

² Јаков се наљутио на Рахиљу и рекао јој: „Зар ја могу заменити Бога који ти није дао деце?“

³ Она му рече: „Ево, ту је моја слушкиња Вала. Лези с њом, па нека роди на мојим коленима, да тако и ја стекнем потомство преко ње.“

⁴ Рахиља му је дала своју слушкињу Валу, па је Јаков легао с њом. ⁵ Вала затрудни и роди Јакову сина. ⁶ Тада је Рахиља рекла: „Бог је пресудио у моју корист. Услишио је мој глас и дао ми сина.“ Зато му је дала име „Дан^[a]“.

⁷ Рахиљина слушкиња, Вала, је поново затруднела и родила Јакову другог сина. ⁸ Тада је рекла: „Силно сам се борила те сам надвладала у борби са сестром.“ Зато га је назвала „Нефталим“^[b].

⁹ Кад је Лија видела да је престала да рађа, узела је своју слушкињу Зелфу и дала је Јакову за жену. ¹⁰ Тако је и Зелфа, Лијина слушкиња, родила Јакову сина. ¹¹ Тада је Лија рекла: „Дошла нам је срећа!“ Зато му је дала име „Гад^[c]“.

¹² Лијина слушкиња Зелфа је поново затруднела и родила Јакову другог сина. ¹³ Лија је тада рекла: „Благо мени! Жене ће ме звати блаженом.“ Зато му је дала име „Асир^[d]“.

¹⁴ Једном, у време пшеничне жетве, Рувим је ишао пољем и нашао мандрагоре^[e]. Донео их је својој мајци, Лији. Рахиља рече Лији: „Дај ми, молим те, мало од мандрагора твога сина!“

¹⁵ А Лија јој одговори: „Зар ти није доста што си ми узела мужа, него хоћеш да узмеш и мандрагоре мога сина?“

Рахиља одговори: „У реду. Нека Јаков легне с тобом ове ноћи у замену за мандрагоре твога сина.“

¹⁶ Кад се Јаков вратио увече из поља, изађе му Лија у сусрет и рече: „Спаваћеш са мном ове ноћи, јер сам те добила у замену за мандрагоре мога сина.“ Тако је те ноћи Јаков спавао са Лијом.

¹⁷ Бог је услишио Лију, те је затруднела и родила Јакову петог сина. ¹⁸ Тада Лија рече: „Бог ме је наградио зато што сам уступила своју слушкињу своме мужу.“ Зато му је дала име „Исахар^[f]“.

¹⁹ Лија је поново затруднела и родила Јакову шестог сина. ²⁰ Тада је рекла: „Бог ме је даровао драгоценим даром; сада ће ме мој муж ценити јер родила сам му шест синова.“ Томе је дала име „Завулон^[g]“.

²¹ Потом је родила и ћерку и дала јој име „Дина“.

²² Тада се Бог сетио Рахиље: Бог ју је услишио и учинио да може да рађа. ²³ Затруднела је и родила сина. Том приликом је рекла: „Бог је уклонио моју срамоту.“ ²⁴ Дала му је име „Јосиф^[h]“, додавши: „Нека ми Господ дода још једног сина.“

Слава Божијег народа

¹⁸ Сматрам, наиме, да патње које нас тренутно сналазе нису ништа у поређењу са славом која има да се открије на нама. ¹⁹ Јер, читава творевина с чежњом ишчекује да се покаже слава Божијих синова. ²⁰ Творевина је потчињена пролазности, и то не својевољно, него по вољи онога који ју је потчинио, у нади ²¹ да ће и она сама бити ослобођена ропства пропадљивости, ради слободе и славе деце Божије.

²² Знамо, наиме, да читава творевина уздише и мучи се све до сада, као жена на порођају. ²³ И не само творевина, него и ми који имамо Духа као први од Божијих дарова, такође уздишемо очекујући усиновљење, откупљење свога тела. ²⁴ Надом смо, наиме, спасени. А нада која се види није нада. Јер, онај који види, чему да се нада? ²⁵ Али, ако се надамо ономе што не видимо, то онда стрпљиво очекујемо.

²⁶ Исто тако нам и Дух помаже у нашим слабостима. Ми, наиме, не знамо како треба да молимо, али Дух посредује за нас уздисајима који се речима не могу исказати. ²⁷ Онај који истражује људска срца познаје наум Духа, јер Дух по Божијој вољи посредује за оне који су посвећени. ²⁸ Јер знамо да све иде на добро онима који воле Бога, онима које је он позвао по својој вољи. ²⁹ Наиме, оне које је унапред знао, те је и предодредио да се поистовете с ликом његовога Сина, да би он био првенац међу многом браћом. ³⁰ А оне које је предодредио, те је и позвао. А које је позвао, те је и учинио праведнима пред собом. А које је учинио праведнима, те је прославио.