Revised Common Lectionary (Complementary)
Хоровођи. Маскил Давидов. Када је Доег Едомац отишао Саулу и рекао му: »Давид је отишао у Ахимелехову кућу.«
1 Зашто се поваздан хвалиш злом, силниче,
срамото пред Богом!
2 Језик ти смишља пропаст,
као бритва је наоштрен,
варалице.
3 Зло волиш више него добро,
лаж више него да говориш истину. Села
4 Волиш све погубне речи,
језиче лукави.
5 Али Бог ће те заувек оборити.
Шчепаће те и ишчупати из твог шатора
и из земље живих те искоренити. Села
6 Праведни ће то видети и уплашити се.
Смејаће му се, говорећи:
7 »Ево силника који не узе Бога
за своје утврђење,
него се у своје велико богатство уздао
и снагу налазио у својој похлепи.«
8 А ја сам као дрво маслине зелено
у Дому Божијем:
заувек и довека
у Божију љубав се уздам.
9 Довека ћу ти захваљивати
због оног што си учинио.
Твоје ћу Име извикивати пред твојим вернима,
јер је добро.
Читање Закона на гори Евал
30 У то време Исус Навин подиже на гори Евал жртвеник ГОСПОДУ, Богу Израеловом, 31 као што је Израелцима заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, и као што је записано у Мојсијевој Књизи закона – жртвеник од неклесаног камена, недирнутог гвозденом алатком. На њему принеше ГОСПОДУ жртве паљенице и жртве за заједништво.
32 Ту, пред Израелцима, Исус Навин преписа на каменове Закон који је записао Мојсије. 33 Сав Израел и његове старешине, надгледници и судије, дошљаци и рођени Израелци, стајали су са обе стране Ковчега ГОСПОДЊЕГ савеза, лицем према онима који су га носили, свештеницима, који су Левити. Пола народа је стајало испред горе Геризим, а пола испред горе Евал, као што је био заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, када је заповедио да се благослови израелски народ.
34 Потом Исус Навин прочита све речи Закона – благослове и проклетства – баш као што је записано у Књизи закона. 35 Није било ничега што је Мојсије заповедио, а да то Исус Навин није прочитао пред целом израелском заједницом, укључујући жене и нејач, и дошљаке који су живели међу њима.
Божији праведни суд
2 Зато немаш изговор, човече који судиш, ма ко да си. Јер, самим тим што судиш неком другом, самога себе осуђујеш, пошто и ти који судиш чиниш то исто. 2 А ми знамо да је Божија осуда оних који то чине заснована на истини. 3 Зар мислиш, човече који судиш онима који то чине, а чиниш то исто, да ћеш измаћи Божијем суду? 4 Или можда презиреш богатство његове доброте, трпељивости и стрпљења, не схватајући да те његова доброта води покајању?
5 Али, због своје тврдоглавости и срца које се не каје, нагомилаваш на себе гнев за Дан гнева, када ће се открити Божији праведни суд. 6 Бог ће сваком узвратити према његовим делима. 7 Онима који истрајно чине добро тражећи славу, част и нераспадљивост, даће вечни живот, 8 а онима који пркосе и не покоравају се истини, а покоравају се неправди – гнев и срџбу. 9 Невоља и тескоба на сваког човека који чини зло, прво на Јудејина, па на Грка, 10 а слава, част и мир свакоме ко чини добро, прво Јудејину, па Грку, 11 јер Бог не гледа ко је ко.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International