Revised Common Lectionary (Complementary)

⁵ Земљу си на њене темеље поставио –
    довека се неће пољуљати.
⁶ Океаном^[a] си је покрио као одећом,
    воде су стајале над планинама.
⁷ Ти запрети водама, и оне побегоше,
    на звук твога грома хитро утекоше.
⁸ Уздигоше се планине, спустише долине
    до места које си им одредио.
⁹ Водама си поставио границу
    коју не смеју да пређу,
    да више не прекрију земљу.

¹⁰ Ти воде из изворâ изливаш у кланце.
    Између планина теку
¹¹ и сваку дивљу животињу поје.
    Дивљи магарци гасе жеђ,
¹² крај њих се гнезде птице
    и певају међу гранама.
¹³ Из својих горњих одаја планине натапаш,
    земља је пуна плодова твог труда.
¹⁴ Ти чиниш да расте трава за стоку
    и биљке које служе човеку,
    да добије храну из земље:
¹⁵ вино, које човеку радује срце,
    уље, да му лице засија,
    и хлеб, који му снажи тело^[b].
¹⁶ Сите се стабла ГОСПОДЊА,
    кедрови либански, које је засадио.
¹⁷ На њима врапци свијају гнезда,
    рода свој дом на боровима.
¹⁸ Високе планине уточиште су дивокозама,
    хридине даманима.

¹⁹ Ти чиниш да месец одређује времена,
    сунце зна када да зађе.
²⁰ Ти донесеш таму, и ноћ падне,
    кад све шумске животиње излазе,
²¹ лавови ричу за пленом
    и своју храну траже од Бога.
²² Сунце изађе, и оне се окупе
    и по својим јазбинама полежу.
²³ Тада човек иде на посао,
    на свој рад до вечери.

²⁴ Колико је много твојих дела, ГОСПОДЕ!
    Сва си их учинио у мудрости.
    Пуна је земља твојих створења.
²⁵ Ено мора, големог и широког,
    које врви од створења безбројних,
    бића малих и великих.
²⁶ По њему плове лађе,
    у њему је левијатан,
    кога си створио да се у њему игра.

²⁷ Сви ови на тебе чекају
    да им храну даш на време.
²⁸ Ти им је дајеш,
    и они је сабиру,
руку отвараш,
    и они се добрима сите.
²⁹ Своје лице сакријеш,
    и они се уплаше,
дах им одузмеш, и они угибају
    и у прах се враћају.
³⁰ Ти свој дах пошаљеш,
    и други се стварају,
    и тако обнављаш лице земље.

³¹ Нека Слава ГОСПОДЊА остане довека!
    Нека се радује ГОСПОД у својим делима!
³² Он земљу погледа, и она задрхти,
    планине дотакне, и оне се задиме.

³³ Док сам жив, ГОСПОДУ ћу певати,
    псалме му певати све док ме буде.
³⁴ Нека му моје мисли буду миле!
    У ГОСПОДУ ћу се радовати.
³⁵ Нека грешници нестану са земље
    и нека више не буде опаких.

Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја.
    Алилуја!

⁷ »Пре него што осети трудове, рађа,
    пре него што је спопадну болови, сина доноси на свет.
⁸ Ко је за тако нешто чуо?
    Ко је тако нешто видео?
Зар се може земља родити у једном дану?
    Зар се може народ донети на свет у једном часу?
А Кћи сионска^[a], чим је осетила трудове,
    своју децу роди.
⁹ Зар ја мајчину материцу отварам«, каже ГОСПОД,
    »а не дам јој да се породи?
Зар ћу ја, који женама дајем да се породе,
    затворити материцу?« каже твој Бог.
¹⁰ Радујте се са Кћери јерусалимском^[b] и кличите због ње,
    сви ви који је волите;
силно се с њом радујте,
    сви ви који сте због ње туговали.
¹¹ Јер, сисаћете и наситити се
    на њеним дојкама утехе,
напити се и науживати
    обиља њеног млека.
¹² Јер, овако каже ГОСПОД:
    »Ево, послаћу јој мир као реку
    и богатство народâ као набујали поток.
Сисаћете, а она ће вас носити у наручју
    и цупкати вас на својим коленима.
¹³ Као што мајка теши своје дете,
    тако ћу ја тешити вас –
    утешићете се у Јерусалиму.