Revised Common Lectionary (Complementary)
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 Није ми срце гордо, ГОСПОДЕ,
ни очи охоле.
Не бавим се великим стварима
ни делима сувише чудесним за мене.
2 Не, душу сам своју смирио и стишао
као одојче на мајчиним грудима,
као одојче је моја душа у мени.
3 Израеле, у ГОСПОДА полажи своју наду
сада и довека.
Песма ГОСПОДУ
26 Тога дана ће се у Јудиној земљи певати ова песма:
»Имамо јак град!
Бог му додели спасење
за зидове и бедеме.
2 Отворите капије
да уђе праведан народ,
народ који чува верност.
3 Даћеш савршен мир
ономе ко је постојан,
јер се у тебе узда.
4 Уздајте се у ГОСПОДА довека
јер је ГОСПОД БОГ[a] вечна Стена.
5 Он обара оне који бораве на висини;
висок град обара,
на земљу га обара,
у прашину баца.
6 Ноге га газе,
ноге потлачених,
кораци сиромаха.
25 Сматрао сам да је потребно да вам назад пошаљем Епафродита – свога брата, сарадника и саборца, кога сте ми послали да се стара о мојим потребама – 26 пошто је чезнуо за свима вама и забринуо се што сте чули да је болестан. 27 А заиста је био готово на смрт болестан. Али Бог му се смиловао – и то не само њему него и мени, да ме не задеси жалост на жалост. 28 Стога ми је још више било стало да га пошаљем, да се опет обрадујете када га видите, а ја да будем мање жалостан. 29 Примите га, дакле, у Господу са сваком радошћу и поштујте такве као што је он. 30 Јер, он је готово умро за Христово дело, изложивши свој живот опасности да надокнади оно што ви нисте могли да ми пружите.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International