Revised Common Lectionary (Complementary)
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 У тебе се уздам, ГОСПОДЕ.
Не дај да се икада постидим;
избави ме због своје праведности.
2 Чуј ме и похитај да ме избавиш.
Буди ми стена, да ме заштитиш,
тврђава висока, да ме спасеш.
3 Ти си моја Стена и Тврђава.
Води ме и управљај
ради Имена свога.
4 Извуци ме из мреже
коју ми поставише,
јер ти си моје Уточиште.
5 У твоје руке дух свој предајем;
избави ме, ГОСПОДЕ, Боже истине.
15 Моја је судбина у твојој руци.
Избави ме из руку непријатељâ
и оних што ме прогоне.
16 Својим лицем обасјај свога слугу,
у својој љубави ме спаси.
Мојсије и горући грм
3 Мојсије је напасао стадо свога таста Јитра, мидјанског свештеника. Он поведе стадо западно од пустиње и дође до Хорева[a], Божије горе. 2 Тамо му се у пламену огња усред грма појави анђео ГОСПОДЊИ.
Мојсије виде да је грм у пламену, али да не сагорева, 3 па помисли: »Хајде да приђем и погледам ту чудну појаву – зашто грм не сагорева.«
4 Када је ГОСПОД видео да је Мојсије пришао да погледа, Бог га позва из грма: »Мојсије! Мојсије!«
А Мојсије одговори: »Молим?«
5 »Не прилази ближе«, рече Бог. »Изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш свето тле.«
6 Онда рече: »Ја сам Бог твога оца, Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев.«
На то Мојсије заклони лице, јер се бојао да гледа у Бога.
7 »Видео сам недаће свога народа у Египту и чуо његов вапај због гонича робова«, рече ГОСПОД. »Знам његове патње. 8 Зато сам сишао да га избавим из руку Египћана и да га из те земље одведем у добру и пространу земљу, у земљу којом тече мед и млеко, постојбину Ханаанаца, Хетита, Аморејаца, Перижана, Хивијаца и Јевусејаца. 9 Сада су до мене допрли вапаји Израелаца и видео сам како их Египћани тлаче. 10 А сад, хајде! Шаљем те фараону, да мој народ, Израелце, изведеш из Египта.«
11 »Ко сам ја«, упита Мојсије Бога, »да идем фараону и да Израелце изведем из Египта?«
12 »Ја ћу бити с тобом«, одговори му Бог, »а ово ће ти бити знак да сам те ја послао: када изведеш народ из Египта, на овој гори ћете ми се клањати.«
Стефанова проповед
7 Тада првосвештеник упита: »Је ли то тако?«
2 А он рече: »Браћо и очеви, чујте ме! Бог славе показао се нашем праоцу Аврааму док је још био у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану, 3 и рекао му: ‚Отиди из своје земље и од своје родбине и иди у земљу коју ћу ти показати.‘(A)
4 »И он је тада отишао из земље Халдејаца и настанио се у Харану. После смрти његовог оца, Бог га је оданде преселио у ову земљу у којој ви сада живите. 5 Али у њој му ниједну стопу није дао у наследство, него је обећао да ће је дати у посед њему и његовим потомцима после њега, иако Авраам још није имао деце. 6 Бог му је овако говорио: ‚Твоји потомци ће бити странци у туђој земљи. Пашће у ропство и бити злостављани четири стотине година. 7 Али ја ћу судити народу коме ће они робовати‘, рече Бог, ‚а после тога ће изаћи и клањати ми се на овом месту.‘(B) 8 Онда му је дао савез обрезања, па кад му се родио Исаак, он га је осмог дана обрезао. Исааку се родио Јаков, а Јакову дванаест патријарха.
9 »А патријарси су били љубоморни на Јосифа, па су га продали у Египат. Али Бог је био с њим 10 и избављао га из свих његових невоља. Дао му је мудрост и наклоност фараона, египатског цара, који га је поставио за управитеља над Египтом и над свим својим двором. 11 Онда је у целом Египту и Ханаану завладала глад и велике невоље, и наши праоци нису могли да нађу хране. 12 Када је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је онамо наше праоце први пут. 13 А када су отишли други пут, Јосиф је рекао својој браћи ко је, па је фараон сазнао Јосифово порекло. 14 После тога је Јосиф послао по свога оца Јакова и сву своју родбину – седамдесет пет душа – 15 и Јаков је отишао у Египат. И тамо су умрли он и наши праоци, 16 па су их пренели у Сихем и положили у гроб који је Авраам у Сихему новцем купио од Еморових синова.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International