Revised Common Lectionary (Complementary)
1 Кад је Израел изашао из Египта,
народ Јаковљев из народа туђег језика,
2 Јуда постаде његово светилиште,
Израел његово царство.
3 Море то виде, и побеже,
Јордан потече назад.
4 Горе су поскакивале као овнови,
брда као јагањци.
5 Шта ти би, море, да си побегло?
Јордане, зашто си потекао назад?
6 Горе, зашто сте као овнови поскакивале,
ви, брда, као јагањци?
7 Дрхти, земљо, пред лицем ГОСПОДЊИМ,
пред лицем Бога Јаковљевог,
8 који стену претвори у језеро,
тврду стену у извор воде.
Јона бежи од ГОСПОДА
1 Реч ГОСПОДЊА дође Јони сину Амитајевом: 2 »Спреми се и иди у велики град Ниниву и проповедај против њега, јер сам чуо за његова злодела.«
3 Али Јона крену да бежи од ГОСПОДА и запути се у Таршиш. Сиђе до Јопе, где нађе лађу која је пловила за Таршиш. Пошто је платио за пут, сиђе у лађу и отплови према Таршишу, не би ли побегао од ГОСПОДА.
4 Тада ГОСПОД посла силан ветар на море, па се диже толико жестока олуја да је лађа била у опасности да се разбије. 5 Сви морнари се уплашише, па сваки завапи своме богу, а и товар бацише у море да олакшају лађу. А Јона је био сишао у потпалубље, где је легао и чврсто заспао.
6 Капетан му приђе и рече: »Како можеш да спаваш? Устани и помоли се своме богу! Можда ће тај бог обратити пажњу на нас, па нећемо пропасти.«
7 Тада морнари рекоше један другом: »Хајде да бацимо коцку, да откријемо због кога нас је снашла ова несрећа.«
Тако бацише коцку, и она паде на Јону.
8 Они га упиташе: »Кажи нам, због кога нас је снашла ова несрећа? Којим се послом бавиш? Одакле си? Из које си земље и из ког народа?«
9 Он им одговори: »Ја сам Јеврејин и клањам се ГОСПОДУ, Богу неба[a], који је начинио море и копно.«
10 Сазнавши од њега да бежи од ГОСПОДА, силно се уплашише и упиташе га: »Зашто си то учинио?«
11 А море је постајало све узбурканије, па га они упиташе: »Шта да учинимо с тобом да би нам се море смирило?«
12 »Дигните ме и баците у море«, одврати он, »па ће се море смирити. Знам да сам ја крив што вас је захватила ова жестока олуја.«
13 Људи покушаше да одвеслају назад према копну, али нису могли, јер је море било све узбурканије.
14 Тада завапише ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, молимо те, не дај да погинемо због тога што ћемо овоме човеку одузети живот! Не сматрај нас кривима за проливање недужне крви, јер ти си, ГОСПОДЕ, учинио како ти се свидело.«
15 Потом узеше Јону и бацише га у море, и море престаде да бесни. 16 Они се збога тога силно уплашише ГОСПОДА, па му принеше клану жртву и заветоваше му се.
17 А ГОСПОД одреди једну велику рибу да прогута Јону, и Јона три дана и три ноћи проведе у рибљој утроби.
19 Ако се само у овом животу уздамо у Христа, најбеднији смо од свих људи.
20 Али, Христос јесте васкрсао из мртвих, као првенац оних који су умрли. 21 Јер, пошто је смрт дошла преко човека, и васкрсење мртвих је дошло преко човека. 22 Као што у Адаму сви умиру, тако ће у Христу сви оживети. 23 Али, свако по свом реду: као првенац Христос, затим, када он дође, они који су Христови. 24 Потом долази крај, када он преда Царство Богу Оцу пошто уништи свако поглаварство, сваку власт и силу. 25 Он, наиме, треба да влада све док све непријатеље не подложи под своје ноге. 26 А последњи непријатељ који ће бити уништен је смрт. 27 Јер, »све је потчинио под његове ноге«(A). А када каже: »све је потчинио«, јасно је да је потчињено све осим Онога који му је све потчинио. 28 А када му све буде потчињено, онда ће се и сâм Син потчинити Ономе који му је све потчинио, да Бог буде све у свему.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International