Revised Common Lectionary (Complementary)
Петрова проповед на Педесетницу
14 Тада иступи Петар са Једанаесторицом, подиже глас и рече им: »Јудеји, и сви ви који боравите у Јерусалиму, саслушајте моје речи. Ово знајте:
22 »Израелци, чујте ове речи: Исуса Назарећанина – човека кога вам је Бог потврдио делима силе, чудима и знамењима која је, као што и сами знате, преко њега учинио међу вама – 23 њега сте ви, када вам је у складу са чврстом Божијом одлуком и предзнањем био предат, убили рукама безаконикâ приковавши га на крст. 24 Али, Бог га је васкрсао, ослободивши га смртних мука, јер је било немогуће да га смрт задржи. 25 Давид, наиме, каже за њега:
‚Стално сам гледао Господа пред собом;
јер ми је здесна, нећу се пољуљати.
26 Зато ми је срце весело и језик кличе од радости;
чак ће ми и тело почивати у нади,
27 јер ми душу нећеш оставити у Подземљу
ни дозволити да Светац твој иструне.
28 Показао си ми путеве живота,
лицем својим радошћу ћеш ме испунити.‘(A)
29 »Браћо, могу вам сасвим поуздано рећи да је патријарх Давид умро и био сахрањен, и да је његов гроб међу нама до дана данашњег. 30 Али, пошто је био пророк и знао да му је Бог уз заклетву обећао да ће једнога од његових потомака поставити на његов престо, 31 гледајући унапред, рече о Христовом васкрсењу:
‚није остављен у Подземљу
нити му је тело иструнуло.‘
32 Бог је овог Исуса васкрсао, а сви ми смо томе сведоци.
Михтам Давидов.
1 Чувај ме, Боже,
јер у тебе се уздам.
2 Ти рече ГОСПОДУ: »Ти си мој Господ,
без тебе ништа добро немам«,
3 али и о боговима који су свети народима земље:
»Величанствени су,
у њима је сва моја наслада.«
4 Умножиће се муке
оних који за другим боговима трче.
Нећу да изливам њихове крваве леванице,
ни њихова имена уснама да помињем.
5 ГОСПОДЕ, ти си одредио мој део и моју чашу,
ти чврсто држиш што ми је додељено.
6 Међе ми на лепу земљу падоше;
да, прекрасно је моје наследство.
7 Благосиљам ГОСПОДА, који ме саветује,
чак ме и ноћу опомиње савест.
8 ГОСПОД ми је стално пред очима,
јер ми је здесна, нећу посрнути.
9 Зато ми се срце радује и душа весели.
И тело ће ми спокојно почивати,
10 јер ми душу нећеш оставити у Шеолу,
ни дати да твој верни иструне.
11 Показаћеш ми стазу живота,
својим лицем радошћу ме испунити,
теби здесна милином вечном.
Жива нада
3 Нека је благословен Бог и Отац нашега Господа Исуса Христа. Он нас је у свом великом милосрђу, васкрсењем Исуса Христа из мртвих, поново родио за живу наду, 4 за наследство које не пропада, не квари се и не вене. Оно се на небесима чува за вас, 5 које Божија сила, кроз веру, чува за спасење, спремно да се открије у последње време. 6 Због тога се радујете, иако вас сада, ако треба, накратко жалосте разна искушења. 7 Она су ту да ваша вера – драгоценија од злата које се проверава ватром – буде проверена и донесе вам похвалу, славу и част приликом Откривења Исуса Христа. 8 Иако га нисте видели, ви га волите; иако га не видите, у њега сада верујете и кличете од неизрециве и славне радости, 9 јер остварујете циљ своје вере: спасење своје душе.
Исус се показује ученицима
(Мт 28,16-20; Мк 16,14-18; Лк 24,36-49)
19 Увече тог првог дана седмице, када су ученици били заједно, а врата закључана због страха од Јудеја, дође Исус и стаде међу њих, па им рече: »Мир вама.«
20 Када је то рекао, показа им своје руке и ребра, а ученици се обрадоваше што виде Господа.
21 Тада им он опет рече: »Мир вама. Као што је Отац послао мене, тако и ја шаљем вас.«
22 Рекавши то, дахну на њих и рече: »Примите Светога Духа. 23 Коме опростите грехе, опроштени су, а коме не опростите, нису опроштени.«
Исус и Тома
24 А Тома звани Близанац, један од Дванаесторице, није био с њима када је Исус дошао.
25 Остали ученици му рекоше: »Видели смо Господа!«
А он им рече: »Док не видим ожиљке од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст на место где су били клинови и не ставим руку у његова ребра, не верујем.«
26 Осам дана касније, његови ученици су опет били у кући[a], а с њима и Тома.
Исус уђе, иако су врата била закључана, и стаде међу њих, па рече: »Мир вама.«
27 Онда рече Томи: »Стави свој прст овамо и погледај моје руке. Испружи руку, па је стави у моја ребра. И немој да будеш неверан, него веран.«
28 »Мој Господ и мој Бог!« одврати Тома.
29 А Исус му рече: »Зато што си ме видео, поверовао си. Благо онима који нису видели, а поверовали су.«
30 Исус је пред својим ученицима учинио још многа друга знамења која нису записана у овој књизи. 31 Али ово је записано да верујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да, верујући, имате живот у његовом имену.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International