Revised Common Lectionary (Complementary)

² Ти рече ГОСПОДУ: »Ти си мој Господ,
    без тебе ништа добро немам«,
³ али и о боговима који су свети народима земље:
    »Величанствени су,
    у њима је сва моја наслада.«

⁴ Умножиће се муке
    оних који за другим боговима трче.
Нећу да изливам њихове крваве леванице,
    ни њихова имена уснама да помињем.

⁵ ГОСПОДЕ, ти си одредио мој део и моју чашу,
    ти чврсто држиш што ми је додељено.
⁶ Међе ми на лепу земљу падоше;
    да, прекрасно је моје наследство.

⁷ Благосиљам ГОСПОДА, који ме саветује,
    чак ме и ноћу опомиње савест.
⁸ ГОСПОД ми је стално пред очима,
    јер ми је здесна, нећу посрнути.
⁹ Зато ми се срце радује и душа весели.
    И тело ће ми спокојно почивати,
¹⁰ јер ми душу нећеш оставити у Шеолу,
    ни дати да твој верни иструне.
¹¹ Показаћеш ми стазу живота,
    својим лицем радошћу ме испунити,
    теби здесна милином вечном.

¹⁰ Мој драги ми рече:
    »Устани, драгано моја,
    лепотице моја, и дођи.
¹¹ Јер, ево, зима је минула,
    кише су прошле и нестале.
¹² Цвеће се појављује на тлу,
    време певања је стигло
    и глас грлице се чује у нашој земљи.
¹³ Смоква тера ране плодове,
    лоза, у цвету, мирише.
Устани, драгано моја,
    лепотице моја, и дођи.
¹⁴ Голубице моја у процепима стена,
    у заклонима врлетним,
дај да ти видим стас
    и да ти чујем глас.
Јер, глас ти је умилан
    и стас је твој прекрасан.«

¹⁵ Ухватите нам лисице,
    мале лисице које уништавају винограде,
    јер наши виногради су у цвету.