Revised Common Lectionary (Complementary)

Исус улази у Јерусалим

(Мк 11,1-11; Лк 19,28-38; Јн 12,12-19)

21 Када су се приближили Јерусалиму и дошли до Витфаге на Маслинској гори, Исус посла двојицу ученика, ² рекавши им: »Идите у ово село пред вама и одмах ћете наћи привезану магарицу и уз њу магаре. Одвежите их и доведите мени. ³ А ако вам неко нешто каже, реците му: ‚Потребни су Господу‘, и онај ће их одмах послати.«

⁴ Ово се догодило да се испуни оно што је речено преко пророка:

⁶ И ученици одоше и учинише како им је Исус наредио. ⁷ Доведоше магарицу и магаре, па преко њих пребацише огртаче, а Исус узјаха. ⁸ Силан народ је по путу простирао своје огртаче, а други су са дрвећа секли гране и простирали их по путу.

⁹ Народ који је ишао испред и иза њега викао је:

¹⁰ Када је ушао у Јерусалим, цео град се ускомеша, говорећи: »Ко је ово?«

¹¹ А народ је одговарао: »Исус, пророк из Назарета у Галилеји.«

⁵ Размишљајте исто као и Христос Исус:

Јуда се договара да изда Исуса

(Мк 14,10-11; Лк 22,3-6)

¹⁴ Тада један од Дванаесторице – онај који се звао Јуда Искариотски – оде првосвештеницима ¹⁵ и упита их: »Колико сте вољни да ми дате ако вам га издам?«

Они му понудише тридесет сребрњака ¹⁶ и он отада поче да тражи повољну прилику да им га изда.

Исус једе пасхалну вечеру с ученицима

(Мк 14,12-21; Лк 22,7-14, 21-23; Јн 13,21-30)

¹⁷ Првога дана Празника бесквасног хлеба ученици приђоше Исусу и упиташе га: »Где хоћеш да ти спремимо да једеш пасхалну вечеру?«

¹⁸ »Идите у град к томе и томе«, рече им он, »и реците му: ‚Учитељ каже: »Мој час је близу. Код тебе ћу славити Пасху са својим ученицима.«‘«

¹⁹ И ученици учинише како им је Исус наредио и спремише пасхалну вечеру.

²⁰ Када је пало вече, Исус са Дванаесторицом леже за трпезу.

²¹ »Истину вам кажем«, рече он док су јели, »један од вас ће ме издати.«

²² Они се веома ражалостише, па га један за другим упиташе: »Да нећу ја, Господе?«

²³ »Онај који је са мном умочио руку у зделу«, одговори Исус, »тај ће ме издати. ²⁴ Син човечији ће отићи као што је за њега написано, али тешко оном човеку који изда Сина човечијега: боље би му било да се није ни родио.«

²⁵ А његов издајник Јуда упита: »Да нисам ја, Раби?«

Исус му одговори: »Тако је као што кажеш.«

Господња вечера

(Мк 14,22-26; Лк 22,15-20; 1. Кор 11,23-25)

²⁶ Док су јели, Исус узе хлеб, благослови га и изломи, па даде ученицима, говорећи: »Узмите и једите – ово је моје тело.«

²⁷ Онда узе чашу, захвали Богу и даде им је, говорећи: »Пијте из ње сви, ²⁸ јер ово је моја крв, крв савеза^[a], која се пролива за многе, за опроштење греха. ²⁹ Кажем вам: више нећу пити од овог лозиног рода до онога дана када ћу га, новог, с вама пити у Царству мога Оца.«

³⁰ Затим отпеваше хвалоспев, па одоше на Маслинску гору.

Исус предсказује да ће га се Петар одрећи

(Мк 14,27-31; Лк 22,31-34; Јн 13,36-38)

³¹ Тада им Исус рече: »Сви ћете се ноћас о мене саблазнити. Јер, записано је:

³² Али, после свог васкрсења, отићи ћу пред вама у Галилеју.«

³³ А Петар му рече: »Ако се сви и саблазне о тебе, ја се никад нећу саблазнити!«

³⁴ »Истину ти кажем«, рече му Исус, »још ноћас, пре него што се петао огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи.«

³⁵ Петар му рече: »Ако треба и да умрем с тобом, нећу те се одрећи.«

А тако рекоше сви ученици.

Исус се моли у Гетсиманији

(Мк 14,32-42; Лк 22,39-46)

³⁶ Тада Исус оде са својим ученицима на место које се зове Гетсиманија, па им рече: »Седите овде док ја одем онамо и помолим се.«

³⁷ Онда са собом поведе Петра и оба Зеведејева сина. Обузеше га жалост и тескоба, ³⁸ па им рече: »Душа ми је насмрт жалосна. Останите овде и бдите са мном.«

³⁹ Потом оде мало даље, паде ничице, па поче да се моли говорећи: »Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша. Али, нека не буде моја воља, него твоја.«

⁴⁰ Тада се врати ученицима и нађе их како спавају.

»Тако, дакле«, рече Петру, »ни један сат нисте били у стању да пробдите са мном. ⁴¹ Бдите и молите се, да не паднете у искушење. Дух је, додуше, вољан, али је тело слабо.«

⁴² Онда други пут оде и помоли се говорећи: »Оче мој, ако није могуће да ме мимоиђе ова чаша, да је не испијем, нека буде твоја воља.«

⁴³ Затим се врати и опет их нађе како спавају – очи су им се склапале. ⁴⁴ Он опет оде од њих и удаљи се, па се трећи пут помоли, изговоривши исте речи.

⁴⁵ Онда оде к ученицима и упита их: »Зар још спавате и одмарате се? Ево, примакао се час када ће Син човечији бити предат у руке грешникâ. ⁴⁶ Устајте! Хајдемо! Ево мој издајник долази.«

Исус издан и ухваћен

(Мк 14,43-50; Лк 22,47-53; Јн 18,3-12)

⁴⁷ И док је он још говорио, стиже Јуда, један од Дванаесторице, и с њим, с мачевима и тољагама, силна светина коју су послали првосвештеници и старешине народа.

⁴⁸ А његов издајник је с њима договорио знак. »Кога пољубим – тај је«, рекао је. »Њега ухватите.«

⁴⁹ И одмах приђе Исусу и рече: »Здраво, Раби«, и пољуби га.

⁵⁰ »Пријатељу«, рече му Исус, »зашто си дошао?«

Тада људи приђоше, пограбише Исуса и ухватише га. ⁵¹ А један од оних који су били са Исусом посегну за својим мачем и исука га, па удари првосвештениковог слугу и одсече му ухо.

⁵² Тада му Исус рече: »Врати свој мач на његово место, јер сви који се мача маше, од мача ће и погинути. ⁵³ Зар мислиш да не бих могао да замолим Оца да ми сада пошаље више од дванаест легија анђела? ⁵⁴ Али, како би се онда испунила Писма која кажу да мора да буде овако?«

⁵⁵ Онда рече светини: »Изашли сте као неког разбојника да ме ухватите, с мачевима и тољагама. Сваког дана сам седео у Храму и учио народ, и нисте ме ухватили. ⁵⁶ Али, све се ово догодило да се испуни оно што су написали пророци.«

Тада га сви ученици оставише и побегоше.

Исус пред Синедрионом

(Мк 14,53-65; Лк 22,54-55, 63-71; Јн 18,13-14, 19-24)

⁵⁷ Они који су ухватили Исуса, одведоше га првосвештенику Кајафи, код кога су се окупили учитељи закона и старешине. ⁵⁸ А Петар је на одстојању ишао за Исусом све до првосвештениковог дворишта, па уђе унутра и седе са слугама да види шта ће се догодити.

⁵⁹ Првосвештеници и цео Синедрион почеше да траже неки лажан доказ против Исуса, да би могли да га погубе, ⁶⁰ али га не нађоше, иако је дошло много лажних сведока.

На крају дођоше двојица ⁶¹ и рекоше: »Овај је рекао: ‚Могу да порушим Божији Храм и да га поново саградим за три дана.‘«

⁶² Онда устаде првосвештеник и упита Исуса: »Зар нећеш ништа да одговориш? Шта то ови сведоче против тебе?«

⁶³ Али Исус је ћутао.

Првосвештеник му рече: »Заклињем те Богом живим, реци нам да ли си ти Христос, Син Божији?«

⁶⁴ »Тако је како кажеш«, рече Исус. »И кажем свима вама: од сада ћете видети Сина човечијега како седи Силноме здесна и долази на небеским облацима.«

⁶⁵ Тада првосвештеник раздера своју одећу и рече: »Похулио је! Шта нам још требају сведоци! Ето, сад сте чули хулу! ⁶⁶ Шта мислите?«

А они одговорише: »Заслужио је смрт!«

⁶⁷ Онда су га пљували у лице и ударали песницама, а други су га шамарали, ⁶⁸ говорећи: »Пророкуј нам, Христе! Ко те ударио?«

Петар се одриче Исуса

(Мк 14,66-72; Лк 22,56-62; Јн 18,15-18, 25-27)

⁶⁹ А Петар је седео напољу, у дворишту.

Приђе му једна слушкиња и рече: »И ти си био са Исусом Галилејцем!«

⁷⁰ Али он то пред свима порече рекавши: »Не знам о чему говориш.«

⁷¹ Када је изашао у предње двориште, угледа га једна друга, па рече онима који су тамо стајали: »Овај је био са Исусом Назарећанином!«

⁷² Петар то опет порече, заклевши се: »Не познајем тог човека.«

⁷³ Мало касније, они који су тамо стајали приђоше Петру и рекоше: »Ти си заиста један од њих! Одаје те говор!«

⁷⁴ А он поче на себе да призива проклетства и да се заклиње: »Не познајем тог човека!«

Истог часа огласи се петао ⁷⁵ и Петар се сети речи које је Исус изрекао: »Пре него што се петао огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, па изађе напоље и горко заплака.

Јудина смрт

(Дап 1,18-19)

27 Рано ујутро првосвештеници и старешине народа договорише се да Исуса убију. ² Везаше га, па га одведоше и предадоше намеснику Пилату.

³ Када је Јуда, који га је издао, видео да је Исус осуђен, покаја се и првосвештеницима и старешинама врати тридесет сребрњака, ⁴ говорећи: »Згрешио сам издавши невину крв.«

Они му рекоше: »Шта се то нас тиче? То је твоја ствар.«

⁵ Он баци сребрњаке у Храм, па оде и обеси се.

⁶ Првосвештеници узеше сребрњаке, говорећи: »Није дозвољено да се овај новац стави у храмску ризницу, јер је плата за крв.«

⁷ Онда се договорише и тим новцем купише Грнчареву њиву, да буде гробље за странце. ⁸ Зато се та њива све до дана данашњег зове Крвна њива. ⁹ Тако се испунило оно што је речено преко пророка Јеремије:

»Узеше тридесет сребрњака, цену процењенога, кога проценише Израелци, ¹⁰ и дадоше их за Грнчареву њиву, као што ми је Господ заповедио.«^[b]

Исус пред Пилатом

(Мк 15,2-5; Лк 23,3-5; Јн 18,33-38)

¹¹ А Исус је стајао пред намесником, који га упита: »Јеси ли ти цар Јудеја?«

Исус му рече: »Тако је као што кажеш.«

¹² А док су га првосвештеници и старешине оптуживали, није ништа одговарао.

¹³ Тада му Пилат рече: »Зар не чујеш шта све сведоче против тебе?«

¹⁴ Али Исус му не одговори ниједном речју, па се намесник веома зачуди.

Исус осуђен на смрт

(Мк 15,2-5; Лк 23,13-25; Јн 18,39-19,16)

¹⁵ А намесник је имао обичај да о празницима ослободи народу једног затвореника кога су хтели. ¹⁶ Тада је тамо био познати затвореник по имену Варава.

¹⁷ Када се народ окупио, Пилат их упита: »Кога хоћете да вам ослободим: Вараву или Исуса званог Христос?«

¹⁸ Знао је, наиме, да су Исуса предали из зависти.

¹⁹ Док је Пилат седео на судијској столици, његова жена му поручи: »Окани се тог праведника, јер сам данас у сну много препатила због њега.«

²⁰ Али првосвештеници и старешине наговорише народ да затражи Вараву, а да Исус буде погубљен.

²¹ Намесник их упита: »Кога од ове двојице хоћете да вам ослободим?«

»Вараву!« одговорише они.

²² »А шта да урадим са Исусом званим Христос?« упита их он.

А они сви рекоше: »Нека буде распет!«

²³ »Какво је зло учинио?« упита их.

Али они још гласније повикаше: »Нека буде распет!«

²⁴ Пилат виде да ништа не помаже, него да настаје све већи метеж, па узе воде и пред народом опра руке, говорећи: »Нисам крив за крв овога човека – то је ваша ствар!«

²⁵ А сав народ одврати: »Његова крв на нас и на нашу децу!«

²⁶ Тада им Пилат ослободи Вараву, а Исуса избичева, па га предаде да га распну.

Војници се ругају Исусу

(Мк 15,16-20; Јн 19,2-3)

²⁷ Намесникови војници одведоше Исуса у преторијум, па око њега окупише целу чету. ²⁸ Свукоше га и огрнуше скерлетним плаштом. ²⁹ Исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, а у десну руку трску. Онда клекнуше пред њим, па почеше да му се ругају, говорећи: »Здраво, царе Јудеја!«

³⁰ Потом су га пљували и ударали трском по глави. ³¹ Када су престали да му се ругају, скинуше плашт с њега и обукоше му његову одећу, па га одведоше да га распну.

Распеће

(Мк 15,21-32; Лк 23,26-43; Јн 19,17-27)

³² Док су излазили, наиђоше на једног човека из Кирине који се звао Симон и натераше га да носи Исусов крст. ³³ Када су стигли на место које се зове Голгота – што значи »Лобањско место« – ³⁴ дадоше Исусу да пије вино помешано са жучи. Али, кад га је окусио, не хтеде да га пије. ³⁵ Они га распеше, па разделише његову одећу бацањем коцке. ³⁶ Онда седоше тамо да га чувају.

³⁷ А изнад главе су му ставили написану његову кривицу: Ово је Исус, цар Јудеја.

³⁸ Тада с њим распеше и два разбојника – једног с његове десне, а другог с леве стране.

³⁹ А пролазници су га вређали. Махали су главама ⁴⁰ и говорили: »Спаси самога себе, ти који рушиш Храм и градиш га за три дана! Сиђи са крста ако си Син Божији!«

⁴¹ Слично су му се ругали и првосвештеници, заједно с учитељима закона и старешинама, говорећи: ⁴² »Друге је спасао, а себе не може да спасе! Он је цар Израела – нека сада сиђе с крста, па ћемо му поверовати. ⁴³ Узда се у Бога, па нека га он сада избави ако га жели. Јер, говорио је: ‚Ја сам Син Божији.‘«

⁴⁴ А тако су га вређали и разбојници који су с њим били распети.

Исусова смрт

(Мк 15,33-41; Лк 23,44-49; Јн 19,28-30)

⁴⁵ Од поднева до три сата^[c] завлада тама по целој земљи. ⁴⁶ Око три сата^[d] Исус повика из свега гласа: »Ели, Ели, лама сабахтани?« – што значи »Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?«^(B)

⁴⁷ Чули су то неки који су тамо стајали, па рекоше: »Зове Илију!«^[e]

⁴⁸ Један од њих сместа отрча, узе сунђер, натопи га сирћетом, натаче на трску, па даде Исусу да пије.

⁴⁹ »Остави га«, рекоше остали, »да видимо да ли ће доћи Илија да га спасе.«

⁵⁰ А Исус опет повика из свега гласа и издахну.

⁵¹ Тада се завеса у Храму расцепи надвоје, од врха до дна. Земља се затресе и стене попуцаше. ⁵² Гробови се отворише и васкрснуше тела многих умрлих светих, ⁵³ који изађоше из гробова, а после Исусовог васкрсења одоше у свети град и показаше се многима.

⁵⁴ Капетан и они који су с њим чували Исуса видеше земљотрес и све што се догодило, па се веома уплашише и рекоше: »Овај је заиста био Син Божији!«

⁵⁵ А тамо су биле и све то издалека посматрале и многе жене које су Исуса пратиле од Галилеје и служиле му. ⁵⁶ Међу њима су биле Марија Магдалина, Марија мајка Јакова и Јосифа, и мајка Зеведејевих синова.

Исусова сахрана

(Мк 15,42-47; Лк 23,50-56; Јн 19,38-42)

⁵⁷ Када је пало вече, дође човек по имену Јосиф, богаташ из Ариматеје, који је и сâм био Исусов ученик. ⁵⁸ Он оде к Пилату и затражи Исусово тело, а Пилат нареди да му се тело преда. ⁵⁹ Јосиф узе тело, уви га у чисто платно, ⁶⁰ па га положи у свој нови гроб, који је усекао у стени. Онда на улаз у гроб наваља велик камен и оде. ⁶¹ А Марија Магдалина и друга Марија седоше преко пута гроба.

Стража код гроба

⁶² Сутрадан, то јест дан после Припреме^[f], првосвештеници и фарисеји дођоше к Пилату ⁶³ и рекоше: »Господару, сетили смо се да је онај варалица за живота говорио: ‚Васкрснућу после три дана.‘ ⁶⁴ Зато нареди да се гроб осигура до трећег дана, да не би његови ученици дошли и украли тело, па рекли народу: ‚Устао је из мртвих!‘ Тако би та последња превара била гора од прве.«

⁶⁵ А Пилат им рече: »Ево вам страже, па идите и осигурајте како знате.«

⁶⁶ И они одоше и осигураше гроб запечативши камен и поставивши стражу.

Исус пред Пилатом

(Мк 15,2-5; Лк 23,3-5; Јн 18,33-38)

¹¹ А Исус је стајао пред намесником, који га упита: »Јеси ли ти цар Јудеја?«

Исус му рече: »Тако је као што кажеш.«

¹² А док су га првосвештеници и старешине оптуживали, није ништа одговарао.

¹³ Тада му Пилат рече: »Зар не чујеш шта све сведоче против тебе?«

¹⁴ Али Исус му не одговори ниједном речју, па се намесник веома зачуди.

Исус осуђен на смрт

(Мк 15,2-5; Лк 23,13-25; Јн 18,39-19,16)

¹⁵ А намесник је имао обичај да о празницима ослободи народу једног затвореника кога су хтели. ¹⁶ Тада је тамо био познати затвореник по имену Варава.

¹⁷ Када се народ окупио, Пилат их упита: »Кога хоћете да вам ослободим: Вараву или Исуса званог Христос?«

¹⁸ Знао је, наиме, да су Исуса предали из зависти.

¹⁹ Док је Пилат седео на судијској столици, његова жена му поручи: »Окани се тог праведника, јер сам данас у сну много препатила због њега.«

²⁰ Али првосвештеници и старешине наговорише народ да затражи Вараву, а да Исус буде погубљен.

²¹ Намесник их упита: »Кога од ове двојице хоћете да вам ослободим?«

»Вараву!« одговорише они.

²² »А шта да урадим са Исусом званим Христос?« упита их он.

А они сви рекоше: »Нека буде распет!«

²³ »Какво је зло учинио?« упита их.

Али они још гласније повикаше: »Нека буде распет!«

²⁴ Пилат виде да ништа не помаже, него да настаје све већи метеж, па узе воде и пред народом опра руке, говорећи: »Нисам крив за крв овога човека – то је ваша ствар!«

²⁵ А сав народ одврати: »Његова крв на нас и на нашу децу!«

²⁶ Тада им Пилат ослободи Вараву, а Исуса избичева, па га предаде да га распну.

Војници се ругају Исусу

(Мк 15,16-20; Јн 19,2-3)

²⁷ Намесникови војници одведоше Исуса у преторијум, па око њега окупише целу чету. ²⁸ Свукоше га и огрнуше скерлетним плаштом. ²⁹ Исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, а у десну руку трску. Онда клекнуше пред њим, па почеше да му се ругају, говорећи: »Здраво, царе Јудеја!«

³⁰ Потом су га пљували и ударали трском по глави. ³¹ Када су престали да му се ругају, скинуше плашт с њега и обукоше му његову одећу, па га одведоше да га распну.

Распеће

(Мк 15,21-32; Лк 23,26-43; Јн 19,17-27)

³² Док су излазили, наиђоше на једног човека из Кирине који се звао Симон и натераше га да носи Исусов крст. ³³ Када су стигли на место које се зове Голгота – што значи »Лобањско место« – ³⁴ дадоше Исусу да пије вино помешано са жучи. Али, кад га је окусио, не хтеде да га пије. ³⁵ Они га распеше, па разделише његову одећу бацањем коцке. ³⁶ Онда седоше тамо да га чувају.

³⁷ А изнад главе су му ставили написану његову кривицу: Ово је Исус, цар Јудеја.

³⁸ Тада с њим распеше и два разбојника – једног с његове десне, а другог с леве стране.

³⁹ А пролазници су га вређали. Махали су главама ⁴⁰ и говорили: »Спаси самога себе, ти који рушиш Храм и градиш га за три дана! Сиђи са крста ако си Син Божији!«

⁴¹ Слично су му се ругали и првосвештеници, заједно с учитељима закона и старешинама, говорећи: ⁴² »Друге је спасао, а себе не може да спасе! Он је цар Израела – нека сада сиђе с крста, па ћемо му поверовати. ⁴³ Узда се у Бога, па нека га он сада избави ако га жели. Јер, говорио је: ‚Ја сам Син Божији.‘«

⁴⁴ А тако су га вређали и разбојници који су с њим били распети.

Исусова смрт

(Мк 15,33-41; Лк 23,44-49; Јн 19,28-30)

⁴⁵ Од поднева до три сата^[a] завлада тама по целој земљи. ⁴⁶ Око три сата^[b] Исус повика из свега гласа: »Ели, Ели, лама сабахтани?« – што значи »Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?«^(A)

⁴⁷ Чули су то неки који су тамо стајали, па рекоше: »Зове Илију!«^[c]

⁴⁸ Један од њих сместа отрча, узе сунђер, натопи га сирћетом, натаче на трску, па даде Исусу да пије.

⁴⁹ »Остави га«, рекоше остали, »да видимо да ли ће доћи Илија да га спасе.«

⁵⁰ А Исус опет повика из свега гласа и издахну.

⁵¹ Тада се завеса у Храму расцепи надвоје, од врха до дна. Земља се затресе и стене попуцаше. ⁵² Гробови се отворише и васкрснуше тела многих умрлих светих, ⁵³ који изађоше из гробова, а после Исусовог васкрсења одоше у свети град и показаше се многима.

⁵⁴ Капетан и они који су с њим чували Исуса видеше земљотрес и све што се догодило, па се веома уплашише и рекоше: »Овај је заиста био Син Божији!«