Revised Common Lectionary (Complementary)
Псалам Давидов.
1 Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
саслушај моје молбе за милост.
Услиши ме у својој верности и праведности.
2 Не изводи мене, твог слугу, пред свој суд,
јер нико жив није праведан пред тобом.
3 Непријатељ ми прогони душу,
мој живот разбија о земљу.
Тера ме да боравим у тами
као они који су давно помрли.
4 Зато сам занемоћао,
срце је у мени престрављено.
5 Сећам се давних дана,
о свим твојим делима размишљам,
о твојим делима мислим.
6 Руке к теби пружам,
жедна те је моја душа као сува земља. Села
7 Брзо ме услиши, ГОСПОДЕ,
снага ме оставља.
Не криј од мене своје лице,
да не будем као они што у гробну јаму силазе.
8 Дај да ујутро чујем о твојој љубави,
јер у тебе се уздам.
Обзнани ми пут којим да идем,
јер за тобом жудим.
9 Избави ме, ГОСПОДЕ, од мојих непријатеља,
јер у теби се сакривам.
10 Научи ме да чиним твоју вољу,
јер ти си Бог мој,
нека ме твој добри Дух по равној земљи води.
11 Имена свога ради, ГОСПОДЕ, живот ми сачувај,
ради праведности своје, душу ми из невоље изведи.
12 У знак своје љубави,
моје непријатеље потамани
и све моје душмане уништи,
јер ја сам твој слуга.
18 Када је дете порасло, оде једног дана свом оцу, који је био код жетелаца.
19 »Моја глава! Моја глава!« закука оцу.
А отац рече једном слузи: »Однеси га мајци.«
20 Када га је слуга подигао и однео мајци, дечак преседе у њеном крилу до поднева, а онда умре. 21 Она оде горе и положи га у постељу Божијег човека, затвори врата и изађе.
22 Онда позва мужа и рече: »Молим те, пошаљи ми једног слугу и магарца да могу брзо да одем к Божијем човеку и да се вратим.«
23 »Зашто да идеш к њему данас?« упита он. »Није ни млад месец ни субота.«
»Ништа не смета«, одврати она, 24 па оседла магарца и рече слузи: »Поведи и не успоравај због мене, осим ако ти не кажем.«
25 Тако она оде и стиже к Божијем човеку на гори Кармел.
Угледавши је у даљини, Божији човек рече свом слузи Гехазију: »Гледај! Ено Шунемке! 26 Потрчи јој у сусрет и питај је да ли су она, њен муж и дете добро.«
А она рече: »Сви смо добро.«
27 Стигавши до Божијег човека на гори, обгрли му ноге.
Гехази приђе да је одгурне, али Божији човек рече: »Остави је! Тешко је потресена, али ГОСПОД је то сакрио од мене и није ми рекао зашто.«
28 »Зар сам тражила сина, господару?« упита она. »Зар ти нисам рекла да ме не завараваш?«
29 Јелисије рече Гехазију: »Опаши се, па узми мој штап у руку и трчи. Ако неког сретнеш, не поздрављај га, а ако неко поздрави тебе, не одздрављај. Мој штап положи преко дечаковог лица.«
30 Али дететова мајка рече: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.«
И Јелисије устаде и пође за њом. 31 А Гехази оде напред и положи штап преко дечаковог лица, али од њега не би ни гласа ни покрета.
Тада Гехази оде назад, у сусрет Јелисију, па му рече: »Дечак се није пробудио.«
32 Јелисије стиже до куће и нађе дечака како лежи мртав на његовој постељи, 33 па уђе, затвори врата за собом и помоли се ГОСПОДУ. 34 Онда се попе на постељу и леже на дечака уста на уста, очи на очи, руке на руке. Како се пружио над њим, тако се дечаково тело загреја. 35 Јелисије устаде, па се усхода по соби, а онда се попе на постељу и опет се пружи над дечаком. Дечак кину седам пута и отвори очи.
36 Јелисије позва Гехазија и рече: »Зови Шунемку.«
И овај тако учини.
Када је дошла, он рече: »Узми свог сина.«
37 Она уђе, паде му пред ноге и ничице се поклони, па узе свог сина и изађе.
Оживљени у Христу
2 А ви сте били мртви због својих преступа и греха, 2 у којима сте некада живели када сте се држали обичаја овога света и поглавара демона[a], духа који сада делује у непокорнима. 3 И сви ми смо некада живели међу њима, удовољавајући пожудама свога тела и следећи телесне жеље и нагоне, па смо, као и остали, по природи били подложни Божијем гневу[b]. 4 Али, Бог је богат милосрђем, па је због своје велике љубави, којом нас је заволео, 5 с Христом оживео и нас, који смо били мртви у својим преступима. Милошћу сте спасени. 6 С њим нас је васкрсао и посадио нас на небесима у Христу Исусу, 7 да би у будућим временима показао преобилно богатство своје милости у доброти према нама у Христу Исусу. 8 Јер, милошћу сте спасени, кроз веру – и то није од вас, него је Божији дар – 9 а не на основу делâ, да се нико не би хвалио. 10 Јер, ми смо његово дело, створени у Христу Исусу за добра дела која је Бог унапред припремио да их чинимо[c].
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International