Revised Common Lectionary (Complementary)
Долина сувих костију
37 Рука ГОСПОДЊА била је на мени и ГОСПОД ме изведе својим Духом и постави ме усред једне долине пуне костију. 2 Потом ме поведе по целој долини, и ја видех да има много костију у долини и да су сасвим суве.
3 Он ме упита: »Сине човечији, могу ли ове кости да оживе?«
А ја рекох: »Господе ГОСПОДЕ, то једино ти знаш.«
4 Тада ми он рече: »Пророкуј овим костима и реци им: ‚Суве кости, чујте реч ГОСПОДЊУ! 5 Овако каже Господ ГОСПОД овим костима: Учинићу да у вас уђе дах, и ви ћете оживети. 6 Даћу вам жиле и месо и прекрити вас кожом, ставити дах у вас, и ви ћете оживети. Тада ћете знати да сам ја Господ ГОСПОД.‘«
7 И ја пророковах како ми је било заповеђено. А док сам пророковао, зачу се бука, неко клопарање, и кости се саставише, кост уз кост. 8 Погледах, а оно – на њима жиле и месо, а затим их прекри кожа. Али у њима још није било даха.
9 Тада ми ГОСПОД рече: »Пророкуј даху, пророкуј, сине човечији, и реци му: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Даше, дођи са четири стране света[a] и дахни у ове побијене, да оживе.‘«
10 И ја пророковах како ми је заповедио, и дах уђе у њих и они оживеше и стадоше на ноге – голема војска.
11 ГОСПОД ми рече: »Сине човечији, ове кости су сав израелски народ. Они говоре: ‚Кости нам се осушише и наша нада ишчезну. Пропадосмо.‘ 12 Зато пророкуј и реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Мој народе, ево, отворићу ваше гробове и извести вас из њих, и вратити вас у земљу Израелову. 13 Тада ћете, мој народе, када отворим ваше гробове и изведем вас из њих, знати да сам ја ГОСПОД. 14 Ставићу свој дах у вас, и ви ћете оживети, а ја ћу вам дати да живите у својој земљи. Тада ћете знати да сам ја, ГОСПОД, говорио и да сам то учинио, говори ГОСПОД.‘«
Песма приликом успињања до Храма.
1 Из дубина вапијем теби, ГОСПОДЕ.
2 ГОСПОДЕ, чуј мој глас,
обрати пажњу на мој вапај за милост.
3 Да грехе бележиш, ГОСПОДЕ,
ко би опстао?
4 Али ти прашташ
– зато те се боје.
5 ГОСПОДА ишчекујем, моја душа га ишчекује,
и у његову реч своју наду полажем.
6 Душа ми Господа ишчекује
више него ноћна стража свитање,
више него ноћна стража свитање.
7 У ГОСПОДА се уздај, Израеле,
јер код ГОСПОДА је љубав
и код њега је откупљење обилно.
8 Он ће откупити Израел
од свих његових греха.
6 Тежња тела је смрт, а тежња Духа живот и мир. 7 Зато је тежња тела непријатељство према Богу, јер се тело не потчињава Божијем закону, а и не може. 8 Они који су у телу, не могу да угоде Богу.
9 Али ви нисте у телу, него у Духу, ако заиста Божији Дух пребива у вама. Ако неко нема Христовог Духа, није његов. 10 А ако је Христос у вама, онда је ваше тело мртво због греха, али је ваш дух жив због праведности. 11 И, ако у вама пребива Дух који је Исуса васкрсао из мртвих, онда ће Онај који је Христа васкрсао из мртвих оживети и ваша смртна тела својим Духом, који пребива у вама.
Лазарова смрт
11 Неки Лазар из Витаније, села Марије и њене сестре Марте, био је болестан. 2 (Марија, чији је брат био болестан, била је она која је Господа помазала мирисном помашћу и обрисала му ноге својом косом.)
3 Стога сестре поручише Исусу: »Господе, ево болестан је онај кога волиш.«
4 Када је Исус то чуо, рече: »Ова болест није на смрт, него на Божију славу, да се по њој прослави Син Божији.«
5 А Исус је волео Марту и њену сестру и Лазара. 6 Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остаде још два дана тамо где се налазио, 7 па тек онда рече својим ученицима: »Хајдемо опет у Јудеју.«
8 »Раби«, рекоше му ученици, »тек што су Јудеји покушали да те каменују, а ти опет идеш онамо!«
9 »Зар дан нема дванаест сати?« одговори им Исус. »Ко хода дању, не спотиче се, јер види светлост овога света. 10 Али, ко хода ноћу, спотиче се, јер у себи нема светлости.«
11 То рече, а онда додаде: »Наш пријатељ Лазар је заспао, а ја идем да га пробудим.«
12 »Господе«, рекоше му ученици, »ако спава, оздравиће.«
13 Али Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да говори о природном сну.
14 Тада им Исус отворено рече: »Лазар је умро, 15 и због вас ми је драго што нисам био тамо, да поверујете. Него, хајдемо к њему.«
16 Тада Тома звани Близанац рече осталим ученицима: »Хајдемо и ми, да погинемо с њим.«
Ја сам васкрсење и живот
17 Када је Исус стигао, сазна да је Лазар у гробу већ четири дана. 18 А Витанија је од Јерусалима удаљена свега неких петнаест стадија[a], 19 па су многи Јудеји дошли к Марти и Марији да их теше због њиховог брата. 20 Када је Марта чула да Исус долази, пође му у сусрет, а Марија остаде код куће.
21 »Господе«, рече Марта Исусу, »да си био овде, мој брат не би умро. 22 Али ја и сад знам да ће ти Бог дати што год га замолиш.«
23 »Твој брат ће васкрснути«, рече јој Исус.
24 А Марта му рече: »Знам да ће васкрснути о васкрсењу Последњега дана.«
25 »Ја сам васкрсење и живот«, рече јој Исус. »Ко у мене верује, ако и умре, живеће, 26 и ко год живи и верује у мене, неће умрети довека. Верујеш ли то?«
27 А она му рече: »Да, Господе! Верујем да си ти Христос, Син Божији, који долази на свет.«
Исус плаче
28 Када је то рекла, оде и позва своју сестру Марију на страну, па јој рече: »Учитељ је овде и зове те.«
29 А ова, чим је то чула, брзо устаде и оде к њему. 30 Исус још није био ушао у село, него је још био тамо где га је срела Марта. 31 Када су Јудеји који су били с њом у кући и тешили је видели да је Марија брзо устала и отишла, пођоше за њом, мислећи да иде на гроб да тамо плаче.
32 Марија стиже онамо где је био Исус и угледа га, па му паде пред ноге и рече: »Господе, да си био овде, мој брат не би умро.«
33 Када је видео како плаче и како плачу Јудеји који су дошли с њом, Исус се дубоко потресе у души и узруја, 34 па упита: »Где сте га положили?«
»Господе«, рекоше му, »дођи и види.«
35 А Исус заплака.
36 Тада Јудеји рекоше: »Гле колико га је волео!«
37 Али неки од њих рекоше: »Зар он, који је слепоме отворио очи, није могао да учини да овај не умре?«
Исус васкрсава Лазара
38 Исус се опет дубоко потресе у себи, па оде до гроба. Била је то пећина на коју је био наваљан камен.
39 Исус рече: »Одмакните камен.«
»Господе«, одврати покојникова сестра Марта, »он заудара, већ му је четврти дан.«
40 »Зар ти нисам рекао да ћеш видети Божију славу ако будеш веровала?« упита је Исус.
41 Тада одмакнуше камен, а Исус подиже поглед, па рече: »Оче, хвала ти што си ме услишио. 42 Знао сам да ме увек услишаваш, али ово рекох ради народа који овде стоји, да поверују да си ме ти послао.«
43 Када је то изговорио, повика из свега гласа: »Лазаре, изађи!«
44 И мртвац изађе, руку и ногу обавијених завојима, а лица повезаног убрусом.
А Исус им рече: »Скините то с њега и пустите га да иде.«
Завера против Исуса
(Мт 26,1-5; Мк 14,1-2; Лк 22,1-2)
45 Многи Јудеји који су били дошли к Марији и видели шта је учинио повероваше у њега.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International