Revised Common Lectionary (Complementary)
Хоровођи. На гититу. Асафов.
1 Кличите Богу, нашој снази,
радосно вичите Богу Јаковљевом!
2 Псалам запевајте, у даире ударите,
у милозвучну харфу и лиру засвирајте.
3 У овнујски рог дуните за млада месеца,
за пуна месеца на дан нашег Празника.
4 То је уредба за Израел,
закон Бога Јаковљевог.
5 То је Јосифу дао као пропис
када је изашао против земље египатске.
Ово чух на језику који нисам знао:
6 »Плећа му измакнух испод терета,
руке му се ослободише кошаре.
7 Ти ми завапи у невољи,
и ја те избавих.
Услиших те из скровишта грома,
проверих те код водâ Мериве. Села
8 »Чуј ме, мој народе, опоменућу те.
Е кад би ме послушао, Израеле!
9 Нека код тебе не буде туђег бога
и страном богу се не клањај.
10 Ја сам ГОСПОД, твој Бог,
који те извео из Египта.
Своја уста отвори,
и ја ћу их напунити.
11 »Али мој народ не хтеде да ме послуша,
Израел ми се не покори.
12 Зато их предадох њиховом тврдокорном срцу,
да за својим саветима иду.
13 Е, кад би ме мој народ послушао,
мојим путевима ишао Израел!
14 Брзо бих њихове непријатеље покорио
и руку окренуо против њихових душмана.
15 Улагивали би се ГОСПОДУ они који га мрзе;
време њихове казне било би довека.
16 А Израел бих хранио најбољом пшеницом
и ситио га медом из стене.«
Јаков стиже у Харан
29 Потом Јаков настави пут и стиже у земљу источних народа. 2 У пољу угледа бунар и три стада оваца како леже покрај њега, јер су се стада напајала на том бунару. А на отвор бунара био је наваљен велик камен. 3 Тек када би се сва стада окупила на том месту, пастири би одваљали камен са отвора бунара и напојили овце. После тога би опет вратили камен на отвор.
4 Јаков их упита: »Одакле сте, браћо?«
»Из Харана«, одговорише они.
5 Онда их он упита: »Познајете ли Лавана, Нахоровог унука?«
А они одговорише: »Познајемо«.
6 »Је ли добро?« упита их Јаков даље.
»Добро је«, рекоше. »Ево његова кћи Рахиља управо долази са својим стадом.«
7 »Погледајте«, рече он, »сунце је још високо. Није време да се стока окупља за починак. Напојте овце, па их вратите на пашу.«
8 »Не можемо«, рекоше они, »док се сва стада не окупе и док се не одваља камен са отвора бунара. Тек тада можемо да напојимо овце.«
9 Док је он још разговарао с њима, Рахиља стиже са овцама свога оца, јер је била пастирица. 10 Када је Јаков угледао Рахиљу, кћер свог ујака Лавана, и Лаванове овце, приђе бунару и одваља камен са његовог отвора, па напоји овце свог ујака. 11 Онда Јаков пољуби Рахиљу, па гласно заплака. 12 Када јој је рекао да је сестрић њеног оца, Ревекин син, Рахиља отрча и то јави свом оцу.
13 Чим је чуо вест о сестрином сину Јакову, Лаван му потрча у сусрет, загрли га и пољуби, па га одведе својој кући.
Када му је Јаков испричао све што се догодило, 14 Лаван рече: »Заиста си ти моја крв[a]!«
Јаков се жени Лијом и Рахиљом
Када је Јаков код Лавана провео месец дана,
Поуке израелске прошлости
10 Не бих желео да не знате, браћо, да су сви наши праоци били под облаком и да су сви прошли кроз море. 2 И сви су у облаку и у мору крштени у Мојсија. 3 И сви су јели исту духовну храну 4 и сви су пили исто духовно пиће. Јер, пили су из духовне стене која их је пратила, а та стена је био Христос.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International