Revised Common Lectionary (Complementary)

Бог позива Аврама

12 ГОСПОД рече Авраму: »Отиди из своје земље, од своје родбине и из дома свога оца и иди у земљу коју ћу ти показати.

⁴ И Аврам отиде, као што му је ГОСПОД рекао, а с њим отиде и Лот. Аврам је имао седамдесет пет година када је кренуо из Харана.

Песма приликом успињања до Храма.

Авраам оправдан вером

4 Шта ћемо, дакле, рећи да је открио Авраам, наш праотац по телу? ² Јер, ако је Авраам оправдан на основу својих дела, има чиме да се хвали, али не пред Богом. ³ Шта кажу Писма? »Авраам поверова Богу и то му се урачуна у праведност.«^(A)

⁴ Оном који ради, плата се не рачуна као дар, него као оно што му се дугује. ⁵ А оном који не ради, али верује у Онога који оправдава безбожника, вера се рачуна у праведност.

¹³ Јер, обећање Аврааму, или његовом потомству, да ће бити наследник света, није дато на основу Закона, него на основу праведности која долази од вере. ¹⁴ Ако су, наиме, наследници они који живе по Закону, онда вера нема вредности, а обећање је обеснажено. ¹⁵ Јер, Закон изазива гнев, а где нема Закона, нема ни прекршаја.

¹⁶ Зато обећање каже »од вере« – да би било по милости и да би било чврсто обећање за цело Авраамово потомство – не само за оне који живе по Закону него и за оне који живе по Авраамовој вери. Он је свима нама отац – ¹⁷ као што је записано: »Учинио сам те оцем многих народа«^(A) – пред Богом, у кога је поверовао, који оживљава мртве и оно што није позива да буде.

Исус и Никодим

3 А међу фарисејима је био човек по имену Никодим, јудејски поглавар.

² Он дође к Исусу ноћу и рече му: »Раби, знамо да си од Бога дошао као учитељ, јер нико не може да чини знамења која ти чиниш ако Бог није с њим.«

³ »Истину ти кажем«, рече му Исус, »ако се човек не роди поново^[a], не може да види Божије царство.«

⁴ »Како може човек да се роди кад је стар?« упита Никодим. »Не може, ваљда, други пут да уђе у утробу своје мајке и да се роди!«

⁵ »Истину ти кажем«, одговори му Исус, »ако се човек не роди од воде и Духа, не може да уђе у Божије царство. ⁶ Оно што је рођено од тела, тело је, а што је рођено од Духа, дух је. ⁷ Не чуди се што сам ти рекао да морате поново да се родите. ⁸ Ветар^[b] дува где му је воља; чујеш му хук, али не знаш ни одакле долази ни куда иде. Тако је са сваким ко је рођен од Духа.«

⁹ А Никодим упита: »Како то може бити?«

¹⁰ »Ти си учитељ у Израелу«, одговори му Исус, »а то не знаш! ¹¹ Истину ти кажем: говоримо оно што знамо и сведочимо за оно што смо видели, али ви не прихватате наше сведочанство. ¹² О земаљским стварима сам вам говорио, па не верујете. Како ћете веровати ако вам будем говорио о небеским? ¹³ Нико никад није узашао на небо осим онога који је са неба сишао – Сина човечијега. ¹⁴ И као што је Мојсије подигао змију у пустињи, тако мора да буде подигнут и Син човечији, ¹⁵ да свако ко у њега верује има вечни живот^[c].«

¹⁶ Јер, Бог је толико волео свет да је дао свога јединорођеног Сина да ко год у њега верује не пропадне, него да има вечни живот. ¹⁷ Није Бог свога Сина послао у свет да свет осуди, него да се свет кроз њега спасе.

Преображење

(Мк 9,2-13; Лк 9,28-36)

17 Шест дана касније, Исус са собом поведе Петра, Јакова и његовог брата Јована. Доведе их на једну високу гору, где су били сами, ² и пред њима се преобрази. Лице му засја као сунце, а одећа постаде бела као светлост. ³ Тада се пред њима појавише Мојсије и Илија и почеше да разговарају са Исусом.

⁴ Петар рече Исусу: »Господе, добро је што смо овде. Ако хоћеш, подићи ћу овде три сенице: теби једну, Мојсију једну и Илији једну.«

⁵ Док је он још говорио, засени их сјајан облак и из облака се зачу глас који рече: »Ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи! Њега слушајте!«

⁶ Када су то чули, ученици падоше ничице и веома се уплашише.

⁷ Тада им Исус приђе и дотаче их, говорећи: »Устаните и не бојте се.«

⁸ А када су подигли поглед, не видеше никог осим Исуса.

⁹ Док су силазили са горе, Исус им заповеди: »Ником не причајте о овом што сте видели док Син човечији не устане из мртвих.«