Revised Common Lectionary (Complementary)
Давидов.
1 ГОСПОД ми је светлост и Спаситељ
– кога да се бојим?
ГОСПОД је тврђава мог живота
– од кога да страхујем?
2 Кад на мене навале зликовци,
моји душмани и непријатељи,
да ми тело прождру,
посрнуће и пасти.
3 Ако се и војска утабори против мене,
срце ми се неће бојати.
Ако и рат против мене поведу,
и тада ћу бити спокојан.
4 Само једно од ГОСПОДА молим,
само једно тражим:
да у Дому ГОСПОДЊЕМ боравим
све дане свога живота,
да гледам лепоту ГОСПОДЊУ
и савет тражим у Храму његовом.
5 Јер, на дан несреће
он ће ме у свом боравишту чувати,
сакрити ме у скровишту свога шатора
и на високу стену поставити.
6 Тада ћу дићи главу
над непријатељима око себе.
Код његовог шатора
кличући ћу приносити жртве,
певати и свирати ГОСПОДУ.
34 Самуило затим оде у Раму, а Саул се врати кући у Гиву Саулову. 35 Све до своје смрти Самуило више није видео Саула, али га је оплакивао.
А ГОСПОДУ је било жао што је Саула поставио за цара Израела.
Самуило помазује Давида за цара
16 ГОСПОД рече Самуилу: »Докле ћеш оплакивати Саула? Ја сам га одбацио као цара Израела. Него, напуни рог уљем и хајде на пут. Шаљем те Јесеју из Витлејема. Изабрао сам једног од његових синова за цара.«
2 Али Самуило рече: »Како да идем? Саул ће то сазнати и убити ме!«
ГОСПОД рече: »Поведи са собом једну јуницу и реци: ‚Дошао сам да принесем жртву ГОСПОДУ.‘ 3 Позови Јесеја на приношење жртве, а ја ћу ти показати шта да радиш. Помазаћеш ми онога за кога ти кажем.«
4 И Самуило учини онако како је ГОСПОД рекао.
Када је стигао у Витлејем, градске старешине задрхташе од страха када су га среле, па га упиташе: »Долазиш ли у миру?«
5 »Да, у миру«, одговори Самуило. »Дошао сам да ГОСПОДУ принесем жртву. Освештајте се, па дођите са мном на приношење жртве.«
Потом освешта Јесеја и његове синове и позва их на приношење жртве.
6 Када су ови стигли, Самуило запази Елиава и помисли: »Сигурно је он помазаник ГОСПОДЊИ.«
7 Али ГОСПОД рече Самуилу: »Нека те не заварава његов стас или висина, јер њега сам одбацио. ГОСПОД не гледа оно што гледа човек. Човек гледа спољашњост, а ГОСПОД гледа у срце.«
8 Јесеј тада позва Авинадава и доведе га пред Самуила.
Али Самуило рече: »ГОСПОД није одабрао ни овога.«
9 Јесеј потом доведе Шаму, али Самуило рече: »ГОСПОД није одабрао ни овога.«
10 Јесеј тако доведе седам својих синова пред Самуила, али Самуило му рече: »ГОСПОД није одабрао ниједнога од њих.«
11 Онда упита Јесеја: »Јесу ли ти ово сви синови које имаш?«
»Има још само најмлађи«, одговори Јесеј, »али он чува овце.«
На то Самуило рече: »Пошаљи по њега, а ми нећемо седати за трпезу док он не стигне.«
12 И Јесеј посла да га доведу. Био је то румен момак, лепих очију и лепе спољашњости.
Тада ГОСПОД рече: »Устани и помажи га – он је тај.«
13 Самуило узе рог с уљем и помаза Давида пред његовом браћом. Дух ГОСПОДЊИ сиђе на Давида, па је од тога дана стално био с њим.
Потом се Самуило спреми и оде у Раму.
Исус позива Левија
(Мт 9,9-13; Мк 2,13-17)
27 Исус после тога изађе и виде цариника Левија како седи на царинарници, па му рече: »Пођи за мном.«
28 И овај остави све, устаде и пође за њим.
29 Онда Левије спреми за Исуса велику гозбу у својој кући. А с њима су јели многи цариници и други људи.
30 Тада фарисеји и њихови учитељи закона почеше да приговарају Исусовим ученицима говорећи: »Зашто једете и пијете са цариницима и грешницима?«
31 А Исус им рече: »Није здравима потребан лекар, већ болеснима. 32 Нисам дошао да на покајање позовем праведнике, него грешнике.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International