Revised Common Lectionary (Complementary)

Молитва Давидова.

Јуда и Тамара

38 У то време Јуда оде од своје браће и настани се код једног Адуламца који се звао Хира. ² Тамо виде кћер једног Ханаанца који се звао Шуа, и ожени се њоме. Спавао је с њом, ³ и она затрудне и роди сина, а он му даде име Ер. ⁴ Она опет затрудне и роди сина и назва га Онан. ⁵ Затим роди још једног сина и назва га Сала. Када га је родила, Јуда је био у Кезиву.

⁶ Јуда нађе жену за свог прворођеног сина Ера. Звала се Тамара. ⁷ Али Јудин прворођени син Ер био је зао у ГОСПОДЊИМ очима, па га ГОСПОД погуби.

⁸ Тада Јуда рече Онану: »Спавај са женом свог брата и изврши дужност девера према њој, да свом брату даш потомство.«

⁹ Али пошто је Онан знао да потомство неће бити његово, кад год би спавао са женом свог брата, просипао је своје семе на земљу, да свом брату не би дао потомство. ¹⁰ То што је чинио није било мило ГОСПОДУ, па ГОСПОД погуби и њега.

¹¹ Тада Јуда рече својој снахи Тамари: »Иди и живи у кући свог оца као удовица, док мој син Сала не порасте.«

Јер, Јуда је мислио: »И он би могао да погине као и његова браћа.«

Тако Тамара оде да живи у кући свог оца.

¹² После много времена Јудина жена, Шуина кћи, умре. Када је прошло време жалости, Јуда оде са својим пријатељем Хиром Адуламцем у Тимну, људима који су му стризали овце.

¹³ Када су Тамари рекли: »Ено ти свекар иде у Тимну да стриже овце«, ¹⁴ она скиде са себе удовичку одећу, покри се велом и умота се, па седе на улазу у Енајим, који је на путу за Тимну. Јер, видела је да је Сала одрастао, а нису је удали за њега.

¹⁵ Када ју је Јуда угледао, помисли да је блудница, јер је била покрила лице.

¹⁶ Јуда скрену к њој крај пута, па јој, не знајући да му је снаха, рече: »Хајде, дај да спавам с тобом.«

»А шта ћеш ми дати да бих спавала с тобом?« упита га она.

¹⁷ Јуда рече: »Послаћу ти јаре из стада.«

»Хоћеш ли ми дати залог док га не пошаљеш?« упита она.

¹⁸ Он рече: »Какав залог да ти дам?«

»Свој печатни прстен са његовом узицом и штап који ти је у руци«, одговори она.

И он јој их даде, па је спавао с њом, и она с њим затрудне. ¹⁹ Онда Тамара оде кући, скиде вео и опет обуче своју удовичку одећу.

²⁰ Јуда посла свог пријатеља Адуламца с јаретом, да откупи залог од оне жене, али је овај не нађе.

²¹ »Где је храмска блудница која је била крај пута за Енајим?« упита он мештане.

Али они одговорише: »Није овде било никакве храмске блуднице.«

²² Он се врати Јуди и рече: »Нисам је нашао. А осим тога, мештани ми рекоше: ‚Није овде било никакве храмске блуднице.‘«

²³ Тада Јуда рече: »Нека задржи то што је код ње, да нам се људи не ругају. На крају крајева, послао сам јој ово јаре, али је ти ниси нашао.«

²⁴ Око три месеца касније, рекоше Јуди: »Твоја снаха Тамара одала се блудничењу, па је чак и затруднела.«

Јуда рече: »Изведите је и спалите на ломачи.«

²⁵ Али, док су је изводили, она поручи свом свекру: »Затруднела сам са човеком чије је ово«, рече. »Види да ли знаш чије је ово: печатни прстен, узица и штап.«

²⁶ Јуда их препозна, па рече: »Она је праведнија од мене, јер ја је нисам дао свом сину Сали.«

И више није спавао с њом.

¹⁰ Када му је намесник махнуо да говори, Павле рече: »Пошто знам да си већ много година судија у овом народу, мирне душе износим своју одбрану. ¹¹ Можеш да провериш да нема више од дванаест дана како сам стигао у Јерусалим да се поклоним Богу. ¹² Нису ме затекли да се с неким препирем у Храму, ни да буним народ по синагогама или у граду ¹³ и не могу да ти докажу оно за шта ме сада оптужују. ¹⁴ Али, ово ти признајем: Богу наших праотаца служим у складу са Путем, који зову сектом. Верујем у све што је у складу са Законом и што је записано у Пророцима. ¹⁵ И ја имам наду у Бога, као што је и ови сами имају – да ће бити васкрсење и праведних и неправедних. ¹⁶ Зато се увек веома трудим да ми савест буде чиста пред Богом и људима.

¹⁷ »Дошао сам после неколико година да свом народу донесем помоћ и да принесем жртве. ¹⁸ Док сам то чинио, затекоше ме у Храму, очишћена, а не са гомилом или у метежу. ¹⁹ Али неки Јудеји из Азије… они би требало да се нађу пред тобом и изнесу своје оптужбе, ако шта имају против мене. ²⁰ Или, нека ови овде кажу који су мој злочин нашли кад сам стајао пред Синедрионом, ²¹ осим ако то није оно што сам повикао док сам стајао међу њима: ‚Ви ми данас судите због васкрсења мртвих‘.«

²² Тада Феликс, који је био добро обавештен о Путу, одгоди саслушање, рекавши: »Када дође заповедник Лисија, решићу ваш случај.«

²³ Онда нареди капетану да Павла чувају, али да има неке олакшице и да ником од његових не бране да се стара о њему.