Revised Common Lectionary (Complementary)
Давидов.
1 Не жести се због зликоваца
и не завиди онима који чине неправду,
2 јер они ће се ускоро осушити као трава,
брзо свенути као зелено биље.
3 У ГОСПОДА се уздај и чини добро,
да се настаниш у земљи и да живиш спокојно.
4 У ГОСПОДУ тражи срећу,
и он ће ти дати што ти срце жели.
5 Свој пут ГОСПОДУ препусти,
у њега се уздај и ово ће учинити:
6 учиниће да твоја праведност засија као светлост,
твоја правда као сунце у подне.
7 Смири се пред ГОСПОДОМ и стрпљиво га чекај.
Не жести се због онога ко успева на свом путу,
због човека који своје опаке науме остварује.
8 Окани се гнева и остави се јарости,
не жести се – то води само злу.
9 Јер, зликовци ће бити одстрањени,
а који ГОСПОДА ишчекују, наследиће земљу.
Емануил
7 У време владавине јудејског цара Ахаза сина Јоатама сина Озијиног, арамејски цар Рецин и израелски цар Пеках син Ремалјин кренуше да нападну Јерусалим, али нису могли да га заузму.
2 Када су Давидовој владарској кући јавили: »Арам је склопио савез са Ефремом«, Ахаз и његов народ задрхташе као што дрвеће у шуми затрепери на ветру.
3 Тада ГОСПОД рече Исаији: »Ти и твој син Шеар-Јашув изађите у сусрет Ахазу на крају водовода Горњег језерцета, на путу за Перачево поље. 4 Кажи му: ‚Пази, смири се и не бој се. Не обесхрабруј се због ова два задимљена угарка, због љутог гнева Рециновог и Арамовог и сина Ремалјиног. 5 Арам, Ефрем и син Ремалјин заверили су се да те униште, говорећи: 6 »Хајде да нападнемо Јуду, да је растргнемо и поделимо између себе, па да над њом за цара поставимо Тавееловог сина.«‘«
7 Али овако каже Господ ГОСПОД:
»То се неће догодити,
неће се збити,
8 јер глава Арама је Дамаск,
а глава Дамаска само Рецин.
За шездесет пет година
Ефрем, смрвљен, неће бити народ.
9 Глава Ефрема је Самарија,
а глава Самарије само син Ремалјин.
Не будете ли чврсто веровали,
нећете се одржати.«
Излечење двојице слепих
(Мк 10,46-52; Лк 18,35-43)
29 Када су одлазили из Јерихона, за Исусом пође силан народ.
30 А поред пута су седела два слепа човека, па кад су чули да Исус пролази, повикаше: »Господе, Сине Давидов, смилуј нам се!«
31 Народ их опомену да ућуте, али они још јаче повикаше: »Господе, Сине Давидов, смилуј нам се!«
32 Исус се заустави, па их позва к себи и упита: »Шта желите да учиним за вас?«
33 »Господе«, рекоше они, »да прогледамо.«
34 Исус се сажали на њих, па им дотаче очи, и они одмах прогледаше и пођоше за њим.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International