Revised Common Lectionary (Complementary)
17 После неког времена, разболе се син власнице куће. Било му је све горе и горе, док на крају није престао да дише.
18 Жена рече Илији: »Шта ти имаш против мене, Божији човече? Зар си дошао да ме подсетиш на мој грех и да ми убијеш сина?«
19 »Дај ми свог сина«, одврати Илија, па га узе из њених руку, однесе га у собу на спрату у којој је становао и положи га на своју постељу.
20 Онда завапи ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, Боже мој, зар си пустио несрећу и на ову удовицу код које станујем усмртивши јој сина?«
21 Потом се три пута пружи по дечаку и завапи ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, Боже мој, дај да се у овог дечака врати живот!«
22 ГОСПОД услиши Илијин вапај: у дечака се врати живот и он оживе.
23 Илија подиже дете и однесе га из собе на спрату доле у кућу, па га даде мајци, рекавши: »Гледај, син ти је жив!«
24 А жена му рече: »Сада знам да си Божији човек и да је истина оно што ГОСПОД говори кроз твоја уста.«
Псалам Давидов. Песма за посвећење Храма.
1 Узвисујем те, ГОСПОДЕ, јер си ме из невоље извукао
и ниси дао да непријатељи ликују нада мном.
2 ГОСПОДЕ, Боже мој, теби сам завапио,
и ти ме исцели.
3 ГОСПОДЕ, душу си ми подигао из Шеола,
у животу ме одржао, да у гробну јаму не сиђем.
4 Певајте псалме ГОСПОДУ, верни његови,
његовом светом Имену захваљујте.
5 Јер, гнев његов траје само трен,
а наклоност његова цео живот.
Плач може потрајати сву ноћ,
али ујутро долази клицање.
6 У својој безбрижности рекох:
»Никада се нећу поколебати.«
7 ГОСПОДЕ, својом наклоношћу
учинио си да стојим чврсто као гора.
Али, кад си своје лице сакрио,
уплаших се
8 и завапих теби, ГОСПОДЕ,
ГОСПОДА замолих за милост:
9 »Каква је корист од моје смрти,
од мога силаска у гробну јаму?
Зар ће ти прах захваљивати?
Зар ће он објављивати твоју истину?«
10 Чуј, ГОСПОДЕ, и милостив ми буди,
Помагач ми буди, ГОСПОДЕ.
11 Моју си кукњаву окренуо у играње.
Кострет си свукао с мене и у радост ме обукао,
12 да ти моја душа пева псалме
и да не замукне.
ГОСПОДЕ, Боже мој, довека ћу ти захваљивати.
Павла је позвао Бог
11 Желим да знате, браћо, да еванђеље које сам проповедао није људско. 12 Јер, ја га нисам примио или научио од неког човека, него преко откривења Исуса Христа.
13 Чули сте, наиме, о мом некадашњем начину живота у јудаизму – да сам преко сваке мере прогонио Божију цркву и уништавао је. 14 У јудаизму сам надмашио већину својих вршњака из свога народа, јер сам се претерано ревносно држао предања својих праотаца. 15 Али, када се свидело Ономе који ме је још од рођења[a] одвојио и позвао својом милошћу 16 да ми открије свога Сина – да га проповедам међу незнабошцима – нисам се ни са ким[b] посаветовао, 17 нити сам отишао у Јерусалим онима који су пре мене били апостоли, него сам одмах отишао у Арабију, па се опет вратио у Дамаск.
18 Затим сам, после три године, отишао у Јерусалим да се упознам с Кифом[c], па сам код њега остао петнаест дана. 19 Друге апостоле нисам видео, осим Јакова, Господњег брата. 20 (Пред Богом вам тврдим да није лаж ово што вам пишем.) 21 Потом сам отишао у Сирију и Киликију. 22 А у црквама у Јудеји, које су у Христу, нису ме лично познавали. 23 Само су чули: »Наш некадашњи прогонитељ сада проповеда веру коју је некада хтео да уништи!« 24 И славили су Бога због мене.
Исус васкрсава удовичиног сина
11 Убрзо затим Исус оде у град који се зове Наин. Пратили су га ученици и силан народ. 12 Када се приближио градској капији, управо су износили мртваца, јединца у мајке удовице. С њом је било и много народа из града.
13 Када ју је Господ угледао, сажали се на њу, па јој рече: »Не плачи.«
14 Онда приђе и дотаче сандук, а они који су га носили стадоше.
Исус рече: »Младићу, теби говорим: устани.«
15 И мртвац седе, па поче да говори, а Исус га предаде његовој мајци.
16 Све обузе страх, па почеше да славе Бога, говорећи: »Велик пророк се појавио међу нама« и: »Бог је дошао да помогне свом народу.«
17 И то се разгласи по целој Јудеји и околним крајевима.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International