Revised Common Lectionary (Complementary)
Псалам Давидов. Песма за посвећење Храма.
1 Узвисујем те, ГОСПОДЕ, јер си ме из невоље извукао
и ниси дао да непријатељи ликују нада мном.
2 ГОСПОДЕ, Боже мој, теби сам завапио,
и ти ме исцели.
3 ГОСПОДЕ, душу си ми подигао из Шеола,
у животу ме одржао, да у гробну јаму не сиђем.
4 Певајте псалме ГОСПОДУ, верни његови,
његовом светом Имену захваљујте.
5 Јер, гнев његов траје само трен,
а наклоност његова цео живот.
Плач може потрајати сву ноћ,
али ујутро долази клицање.
6 У својој безбрижности рекох:
»Никада се нећу поколебати.«
7 ГОСПОДЕ, својом наклоношћу
учинио си да стојим чврсто као гора.
Али, кад си своје лице сакрио,
уплаших се
8 и завапих теби, ГОСПОДЕ,
ГОСПОДА замолих за милост:
9 »Каква је корист од моје смрти,
од мога силаска у гробну јаму?
Зар ће ти прах захваљивати?
Зар ће он објављивати твоју истину?«
10 Чуј, ГОСПОДЕ, и милостив ми буди,
Помагач ми буди, ГОСПОДЕ.
11 Моју си кукњаву окренуо у играње.
Кострет си свукао с мене и у радост ме обукао,
12 да ти моја душа пева псалме
и да не замукне.
ГОСПОДЕ, Боже мој, довека ћу ти захваљивати.
Давид дозвољава Авесалому да се врати у Јерусалим
14 Јоав син Церујин знао је да цар чезне за Авесаломом, 2 па посла у Текоу по једну мудру жену.
Он јој рече: »Претварај се да си у жалости. Обуци одећу за жалост и немој се мазати уљем. Понашај се као жена која већ много дана оплакује покојника, 3 па иди цару и овако му кажи.«
Тада јој Јоав рече шта да каже.
4 Када је жена из Текое дошла цару, ничице му се поклони, па рече: »Помози ми, царе!«
5 »Шта те мучи?« упита је цар.
А она одговори: »Удовица сам – муж ми је умро. 6 Ја, твоја слушкиња, имала сам два сина. Они се потукоше у пољу, а никог да их растави, па један удари и уби оног другог. 7 Сада се цело братство дигло против мене. ‚Предај нам братоубицу‘, говоре, ‚да га погубимо зато што је одузео живот своме брату. Тако ћемо затрти и наследника.‘ Они, дакле, хоће да ми угасе једину живу жераву која ми је још остала, да моме мужу не оставе ни имена ни потомства на лицу земље.«
8 Тада јој цар рече: »Иди кући, а ја ћу некоме заповедити да се постара за то.«
9 Али жена из Текое му рече: »Мој господару царе, нека кривица буде на мени и мојој породици. Цар и његов престо су недужни у свему овоме.«
10 »Буде ли ти неко нешто рекао«, рече цар, »доведи га мени, па ти неће више додијавати.«
11 А она рече: »Нека се цар помоли ГОСПОДУ, своме Богу, да спречи крвног осветника да даље убија, да ми не затре сина.«
»Тако ми ГОСПОДА живога«, рече он, »твоме сину неће пасти ни длака с главе.«
Павле говори о свом обраћењу
(Дап 9,1-19; 26,12-18)
6 »Али, док сам путовао и приближавао се Дамаску, око поднева силна светлост са неба изненада засја око мене.
7 »Падох на земљу и зачух глас како ми говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш?‘
8 »Ја упитах: ‚Ко си ти, Господе?‘
»А он ми рече: ‚Ја сам Исус Назарећанин, кога ти прогониш.‘
9 »Моји сапутници су видели светлост, али нису чули глас онога који ми је говорио.
10 »‚Шта да учиним, Господе?‘ упитах.
»А Господ ми рече: ‚Устани и иди у Дамаск. Тамо ће ти бити речено све што ти је одређено да учиниш.‘
11 »Како нисам видео, због сјаја оне светлости, моји сапутници ме поведоше за руку, па тако уђох у Дамаск.
12 »А неки Ананија, човек побожан по Закону и веома угледан међу свим Јудејима који су тамо становали, 13 дође к мени, стаде поред мене и рече ми: ‚Брате Савле, прогледај!‘ И ја истог часа прогледах и видех га.
14 »Он рече: ‚Бог наших праотаца предодредио те је да упознаш његову вољу, да видиш Праведника и да чујеш глас из његових уста. 15 Јер, ти ћеш му пред свим људима бити сведок за оно што си видео и чуо. 16 А сад, шта чекаш? Устани и крсти се, и спери своје грехе, призивајући његово име.‘«
Павлово послање незнабошцима
17 »Када сам се вратио у Јерусалим и молио се у Храму, падох у занос 18 и видех Господа.
»‚Пожури‘, рече ми, ‚и одмах иди из Јерусалима, јер неће прихватити твоје сведочанство о мени.‘
19 »Ја рекох: ‚Господе, они знају да сам бацао у тамнице и тукао по синагогама оне који у тебе верују. 20 И када се проливала крв твога сведока Стефана, и ја сам тамо стајао, одобравајући и чувајући одећу оних који су га убијали.‘
21 »А он ми рече: ‚Хајде! Послаћу те далеко – незнабошцима.‘«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International