Revised Common Lectionary (Complementary)
10 Силно се радујем у ГОСПОДУ,
душа ми кличе у моме Богу.
Јер, обукао ме је у одећу спасења,
огрнуо ме плаштом праведности,
као што младожења ставља венац,
као што се невеста украшава драгуљима.
11 Јер, као што земља чини да потерају младице
и као што врт чини да проклија семе,
тако ће Господ ГОСПОД учинити
да праведност и хвала изникну
пред свим народима.
Сионово ново име
62 Сиона ради нећу ћутати,
Јерусалима ради нећу мировати
док његова праведност не засија као зора,
његово спасење као пламтећа буктиња.
2 Народи ће видети твоју праведност
и сви цареви твоју славу;
зваће те новим именом,
које ће ти дати уста ГОСПОДЊА.
3 Бићеш сјајна круна у руци ГОСПОДЊОЈ,
царски венац у руци свога Бога.
1 Алилуја!
Хвалите ГОСПОДА са небеса,
хвалите га на висинама.
2 Хвалите га, сви његови анђели,
хвалите га, све војске његове.
3 Хвалите га, сунце и месече,
хвалите га, све звезде блиставе.
4 Хвалите га, небеса над небесима
и воде над небом.
5 Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ,
јер он заповеди, и они постадоше,
6 он их постави заувек и довека,
издаде уредбу која неће проћи.
7 Хвалите ГОСПОДА са земље,
морске немани и сви океани[a],
8 огњу и грȁде, снеже и магло,
вихоре који његову реч извршаваш,
9 планине и сва брда,
дрвеће плодоносно и сви кедрови,
10 животиње дивље и сва стоко,
гмизавци и птице крилате,
11 цареви земаљски и сви народи,
поглавари и све судије земаљске,
12 младићи и девојке,
старци и децо.
13 Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ,
јер само је његово Име узвишено,
његов је сјај над земљом и небесима.
14 Свом народу рог је подигао,
славу свих верних својих,
народа Израеловог, народа њему блиског.
Алилуја!
4 а када је дошла пуноћа времена, Бог је послао свога Сина, рођеног од жене, рођеног под Законом, 5 да откупи оне који су под Законом, да постанемо синови[a]. 6 А пошто сте синови, Бог је у ваше срце послао Духа свога Сина, који виче: »Аба[b], Оче.« 7 Тако више ниси роб, него син, а ако си син, онда те је Бог учинио и наследником.
22 Када су се завршили дани њиховог очишћења по Мојсијевом закону, Јосиф и Марија га однеше у Јерусалим да га покажу Господу 23 – као што пише у Господњем закону: »Нека се свако прворођено мушко одвоји за Господа«[a] 24 – и да принесу жртву – као што каже Господњи закон: »пар грлица или два голупчета«(A).
25 А у Јерусалиму је живео човек по имену Симеон. Био је то праведан и побожан човек и ишчекивао је Израелову утеху. На њему је био Свети Дух 26 и објавио му да неће умрети док не види Господњег Христа. 27 Подстакнут Духом, он оде у Храм, па кад су родитељи унели малог Исуса да за њега изврше оно што захтева законски обичај, 28 Симеон га узе на руке, благослови Бога и рече:
29 »Сада, Господару, отпушташ мене, свога слугу, у миру,
као што си и обећао.
30 Јер, моје очи су виделе твоје спасење,
31 које си припремио пред очима[b] свих народа –
32 светлост за просветљење незнабожаца[c]
и на славу свога народа, Израела.«
33 А Исусови отац и мајка се зачудише ономе што је о њему речено.
34 Тада их Симеон благослови, па рече његовој мајци Марији: »Ово дете је одређено да обори и подигне многе у Израелу и да буде знак који ће бити оспораван, 35 да се разоткрију мисли многих. А мач ће пробости и твоју душу.«
36 Тамо је била и пророчица Ана кћи Фануилова, из Асировог племена. Била је веома стара – по венчању је с мужем живела седам година, 37 а као удовица до своје осамдесет четврте године. Није излазила из Храма, него је, постећи и молећи се, служила Богу и ноћу и дању. 38 Она им приђе баш у том часу, захвали Богу и поче да говори о детету свима који су ишчекивали избављење[d] Јерусалима.
39 Када су извршили све по Господњем закону, вратише се у Галилеју, у свој град Назарет. 40 А дете је расло, јачало и пунило се мудрошћу, и на њему је била Божија милост.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International