Revised Common Lectionary (Complementary)
Псалам Асафов.
1 Боже, народи провалише у твој посед.
Укаљаше твој свети Храм,
Јерусалим претворише у рушевину.
2 Лешеве твојих слугу
дадоше за храну птицама,
месо твојих верних зверима.
3 Крв им излише око Јерусалима као воду,
а никога да их сахрани.
4 Ругло постадосмо својим суседима,
предмет подсмеха и поруге онима око нас.
5 Докле још, ГОСПОДЕ?
Зар ћеш се довека гневити?
Зар ће твоја љубомора горети као огањ?
6 Излиј своју јарост на народе који те не знају,
на царства која ти не призивају Име.
7 Јер, они прождреше Јакова
и опустошише његово боравиште.
8 Не сећај се, против нас, греха наших предака.
Нека нам твоја самилост похита у сусрет,
јер смо беспомоћни.
9 Помози нам, Боже, наш Спаситељу,
свог славног Имена ради.
Избави нас и опрости нам грехе Имена свога ради.
10 Зашто да народи говоре:
»Где им је бог?«
Нека нама наочиглед народи сазнају
како се светиш за проливену крв својих слугу.
11 Нека роптање сужања стигне пред тебе,
снагом своје руке сачувај живот на смрт осуђених.
12 Седмоструко врати у крило нашим суседима
увреду коју су ти нанели, ГОСПОДЕ.
13 Тада ћемо ти ми, твој народ,
овце твога пашњака, довека захваљивати,
исказивати ти хвале кроз сва поколења.
Божија владавина
(Ис 2,2-4)
4 У последње дане
гора Дома ГОСПОДЊЕГ
биће постављена за главну међу горама.
Биће узвишена изнад брдâ
и сви ће се народи сливати к њој.
2 Многи народи ће доћи и рећи:
»Хајде, попнимо се на гору ГОСПОДЊУ,
до Дома Бога Јаковљевог.
Он ће нас научити својим путевима
да бисмо његовим стазама ходали.«
Јер, из Сиона ће изаћи Закон,
Реч ГОСПОДЊА из Јерусалима.
3 Он ће судити међу народностима
и окончати спорове моћних народа близу и далеко.
Они ће своје мачеве прековати у раонике
и копља у косире.
Народ неће дизати мач на народ,
нити ће се више обучавати за рат.
4 Свако ће седети под својом лозом
и под својом смоквом,
и нико га неће плашити,
јер је говорио ГОСПОД над војскама.
5 Сви народи живе у име својих богова,
а ми ћемо довека у име ГОСПОДА, Бога нашега.
Седам анђела са седам пошасти
15 Тада видех још једно велико и чудесно знамење на небу: седам анђела са седам последњих пошасти – последњих, јер се њима окончава Божија срџба. 2 И видех нешто као море од стакла помешано с ватром и победнике над Звери, над њеним ликом и над бројем њеног имена како стоје на мору од стакла и држе Божије китаре. 3 Певали су песму Божијег слуге Мојсија и Јагњетову песму:
»Велика су и чудесна твоја дела,
Господе Боже, Сведржитељу.
Праведни су и истинити твоји путеви,
Царе над народима.
4 Ко да те се не боји, Господе,
и да не слави твоје име?
Ти си једини свет.
Сви народи ће доћи
и поклонити се пред тобом,
јер су објављена твоја праведна дела.«
5 После тога видех како се на небу отвори Храм, то јест Шатор сведочанства, 6 и из њега изађе оних седам анђела који су имали седам пошасти. Били су обучени у блиставо чисто платно и око груди опасани златним појасевима. 7 Тада једно од четири жива бића даде седморици анђела седам златних чинија пуних срџбе Бога, који је довека жив. 8 Храм се испуни димом Божије славе и његове силе, па нико није могао да уђе у Храм док се не заврши седам пошасти седморице анђела.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International